Када се фарбају јаја, на Велики четвртак или на Велики петак?

Јаја се код нас фарбају још од 16. века. Кроз неколико векова усавршавале су постојеће технике, измишљале нове, али једна дилема провлачи се све време - да ли јаја треба фарбати На Велики четвтак или Велики петак?

- Јаја се боје, зависно од региона, од Великог четвртка до Велике суботе, али најчешће на Велики петак, рано ујутро - каже Весна Марјановић, етнолог и антрополог.

Велики петак је некако најзначајнији за народну праксу, мада се током свих седам недеља поста, а посебно последње, страдалне седмице, народ припрема за тај највећи празник.

- У последњој недељи, од великог четвртка све је посвећено домаћинству, припреми ускршњих јаја, фарбању, мешењу колача. У неким крајевима наше земље јаја се фарбају у четвртак или у суботу, због тога што се верује да на Велики петак не треба ништа да се ради и тада треба све да мирује због жалости за Исусом Христом. Међутим, ново време донело је и нову праксу. Жене нису више стално у кући као што су некада биле, па јаја фарбају и петком – каже Марјановић.

Симболика

У обредној пракси код српског народа јаје се у традиционалној култури често користило да потпомогне рађање новог живота, да га чува и одржи. Утицај црвеног јајета на рађање преносио се и на све што човека окружује: на стоку, усеве, природу. Користили су га и код сејања и орања, код прве муже – каже етнолог.

– Претпоставља се да је од 16. века код балканских, као и код свих словенских народа, веома снажно развијено украшавање јаја батик техником помоћу воска. Таква пракса украшавања јаја за Васкрс код словенских народа, па и код Срба, развила се до савршенства. Први помени бојења ускршњих јаја на подручју Србије датирају из тридесетих година 16. века: „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским... има, поред осталог, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима... шарена јаја дају книзу...“ – наводи Весна Марјановић.

Чиме су се бојила

У начин бојења и шарања ускршњих јаја, који се данас повезује с народним умећем и вештином, имплементирана је архаична традиција српског народа са препознатљивим траговима старих веровања, ритуалних и магијских радњи из прошлих времена. Међу једнобојним јајима најраспрострањеније је оно бојено црвеном бојом, мада се јаја боје и другим бојама.

– Некада се црвена боја добијала из корена биљке броћ, а потом је потиснута увозом варзила из Бразила, да би се касније и варзило заменило црвеним анилинским бојама. Друге боје су такође добијане из природних сировина попут жуте од разног лишћа, коре и корења, зелена кувањем коприве или спанаћа, а мрка кувањем ораховине. Осим поменутих биљних сировина намењених за бојење, јаја су се бојила и у чађи, што је нарочито било заступљено на северу Бачке код шокачког становништва – каже саговорница.

Орнаменти на јајима били су геометријски, зооморфни (пиле, зец), антропоморфни (стилизација људске фигуре), вегетабилни. Различити соларни симболи попут кругова, звезда, крстова, свастке или бесконачне линије у суштини су рудименти знакова из бројних, древних ритуала. Поред кружних мотива, симбола сунца, често се на јајима појављивао и симбол дрвета живота.

 Извор: Блиц.рс Фото: профимедиа