Милић Вукашиновић: Унуци су ми у дому, отац им је наркоман

Милић Вукашиновић у емотивној исповести говорио је о унуцима који су наставили после мајчине смрти да живе у Дому за незбринуту децу у Сарајеву, о здравственим проблемима када су му ампутирали ногу, али и о музици и колегама са којим је сарађивао. Каже да га је највише разочарао Горан Бреговић, али и да је био у свађи са покојном Марином Туцаковић због песама Цеце Ражнатовић.

Милић Вукашиновић је пре неколико месеци имао здравствене проблеме са ногом, која је на крају морала да се ампутира.

Како не. Сваки доживљај живота је у глави и ја носим довољно доживљеног живота у глави. Тако да нема разлога да ја због нечега патим па да се осећам лоше. То код мене не постоји, а то сам сад доказао и кад сам остао без ноге, каже и наставља у духу да му је управо позитиван став према животу помогао.

- Што се тиче радње мозга, то је изванредно. Међутим, што се тиче тога да одрадим свирку и да будем у пуном обиму свирања са групом, то је мало теже. То је проблем, јер после свега што сам доживио и са овом ногом која ми је одрађена са вештачком веном, а онда касније ова друга нога на којој се није могло радити ништа јер су крвни судови били исцепкани и разбацани. Кад ми је кренула гангрена на тој нози, морала је да се одреже.

Милић каже да период који је иза њега није био лак.

- Па прво, ја сам једно два месеца трпео ужасне болове јер сам се надао да ће се доток крви у десно стопало побољшати и да ће прорадити нога у пуном обиму. Међутим, кад је кренула гангрена, био сам свестан. Назвао сам хирурга Игора Кончара који ми је радио леву ногу и који ми је раније рекао да се ту ништа не може радити ако крене гангрена. Рекао сам му: „Докторе, хајмо да режемо”. Кад сам дошао на операцију, докторица ми је убризгала две ињекције у посљедњи пршљен кичме и болови су нестали. После пет минута питају ме како се осећам, ја реко: „Као у рају”, а доктор каже: "Готово је, одрезана је нога”.

Психичка снага била му је тада потребнија него физичка.

- Да не паднеш у глави, то је најбитније. Кад је у глави пуни доживљај живота, независно од тога да ли си у физичком проблему.

Ипак, са кнедлом у грлу Милић каже да је све то било благо за моменат психичког бола када је изгубио ћерку.

- Тај бол губитка свог детета се не може мерити са физичким болом. Ова душевна бол је најјача и остаје за цели живот. Бол остаје, живот иде даље. Кад ти је дете наркоман, знаш да се увек може десити да се предозира. Ја сам, кад год би телефон зазвонио помислио: „Ево га, сад ће ми јавити”. Био сам реално спреман. Чим сам чуо новинарку и реч "ћерка", знао сам шта је и одмах смо отишли за Сарајево, каже Милић се сетом у очима.

- Пошто сам на друштвеним мрежама (ТикТоку, Инстаграму, Фејсбуку), кад сурфујем видим девојке које толико личе на моју ћерку. Поготово оне које свирају бубањ или гитару и певају, јер је моја ћерка била талентована на тату. Међутим, све је то хероин разорио и морало се завршити онако како се завршило. Остала је туга.

Унуци су у дому за незбринуту децу, у контакту сам са њима

Иза ћерке су му остали унуци, који су збринути у дому за незбринуту децу.

- У контакту сам са њима. Видео сам се са њима одмах после тога. Њима је највећи бол био кад им је мајка умрла. И ја сам то доживљавао више као смрт њихове мајке, па онда моје ћерке. Сада су одрасли. Људи не схватају зашто ја нисам могао да их узмем код себе — њихов отац је жив и поднео је захтев да их узме. Услов је био да се скине са дроге, што он до данас није успео, иако фолира да јесте. Докторе тамо не може преварити.

Унуци су волели музику деде, на шта је Милић посебно поносан.

-Ја сам њима, поготово овом старијем, био идол. Он ме гледао ко у Бога. То на децу делује када си медијски присутан и популаран, каже Милић који признаје да му та популарност и свирке не недостају.

- Не постоји жеља за свирком јер сам се у животу толико насвирао, настварао и навежбао музике да сам сасвим задовољан. Седнем за компјутер и поставим песме које људи никад нису чули. Моја рок музика није комерцијална.

Ипак, Вукашиновић је урадио и многе хитове певачима из различитих бранши.

- Као аутор у народној музици направио сам револуцију са Ханком Палдум 1978. и 1979. године. Композитор Драган Александрић је пред осталим ауторима рекао: „Овај човек нас је научио како изгледа модерна народна музика”. Увиек сам се фер постављао. Проблем са певачицама је бивао око песама. Рецимо са Марином Живковић и још једном певачицом — дао сам им пјесму коју сам урадио као демо са Селмом Бајрами. Кад се то издало код Мирка Павића у Њемачкој, оне би рекле: „Јао, па то је већ издавано”. Ја бих им објаснио да је и песма „Да волим другу не могу” Маринка Роквића издавана четири пута пре него што је постала његов први велики хит и продата у 500.000 примерака.

Милић каже да је ту било и добре зараде.

- Са Ханком Палдум сам зарадио огромне паре од ауторских права — преко милион евра би то данас било. Али живео сам раскалашније и уништавао новац. Највећи мерак је бесомучно трошење пара. На разврат и блуд. Ја сам се лечио од периодичног алкохолизма — кад пијем, пијем и лудујем месец дана, а кад не пијем, као да никад нисам пио. Нисам се коцкао, јер кад губиш на коцки то је као да бацаш паре у шахт. Радије сам новац трошио на провод, опијање и блуд.

Бреговић је материјалиста

Он не крије да га је највише разочарао Горан Бреговић.

 Започели смо заједно, али ја сам пре стекао популарност у граду јер сам био чудо од детета на бубњевима са 12-13 година. Он ме гледао ко у Бога. Отишао сам у Лондон на три године јер сам схватио да сам у својим песмама преправљао постојеће светске хитове. Тамо сам живео да осетим прави рок. Тиме сам направио услугу Бреговићу, јер је морао сам да пронађе свој начин стварања. Кад сам се вратио, донео ми је прву плочу Бијелог дугмета и био сам одушевљен песмом „Кад би био бијело дугме” и метафорама на нашем језику, прича и открива када је настао сукоб.

- Свирали смо она три повратничка концерта у Загребу, Сарајеву и Београду на Хиподрому. Логично је било да идемо на велику турнеју. Међутим, он је сконтао да му је група прескупа. Он је такав материјалиста, ко да га је гладан к***ц правио за паре! Рака Марић ме позвао и рекао да се све отказује и да Бреговић хоће да иде са својим плех оркестром за свадбе и сахране. Хтео је да узме све паре за себе, а ситно да плати плех оркестар. То је било варање народа под именом Бијелог дугмета.

На питање да ли је добио новац за три концерта која је одсвирао, Милић каже:

- Јесмо, за та три концерта јесмо. Али није у реду што је варао публику најављујући групу. Басиста Зоран Реџић ми је испричао да је Бреговић на питање зашто не зове групу рекао: „Што бих ја њима гурао паре у џеп” — човек који има 10-15 милиона евра на банци! Кад сам га питао да ми позајми 1.000 евра да издам аутобиографију, рекао ми је: „Умреће ми ујак, морам му купити лекове”. Два дана пре тога у новинама пише да је узео 120.000 евра за концерт. Рекао сам да се са таквим човеком више нећу ни поздрављати.

У рату је било страха

То нас је навело да га питамо да ли га је неко од колега звао сада када је имао проблема са здрављем.

- Звали су ме људи из Сарајева и пријатељи са којима одржавам контакт. Зову ме они који ме заиста воле, а таквих правих пријатеља има мало, два-три. Сузана ми је и најбољи пријатељ, и жена коју обожавам, и брат, и сестра, и љубавница. Све је она организовала.

Данас му није лако, каже да се бори са болом из прошлости.

- Фантомски болови. Сви болови које сам осећао два месеца пре ампутације остали су у глави . Немам ногу, а у глави ме боли и трни стопало. Кад ме пресече бол, заурлам да се Сузана тргне. Протезу не носим често јер ме жуља, а кад седим без ње у глави се осећам као да је све по старом.

Милића није заобишао ни рат у Сарајеву.

- У рату није било страха. Падају гранате, људи се крсте, а ја вичем: „Неће у мене, где ће”. Што се ћерке тиче, својој првој жени Вери сам говорио да не правимо дете јер ће имати моју генетику и живети бурно као ја. И имала је моју нарав, нажалост ушла је у дрогу. Њена деца су хвала Богу поштеђена гледања тога.

Данас нема толико инспирације за нове песме.

- Ретко се јавља право надахнуће. Кад сам стварао највеће песме, осећао сам се као да лебдим пола метра изнад земље. Занатски могу направити песму увек, али без надахнућа то не радим. Имам око 300 песама у каријери.

Са Марином Туцаковић сам имао сукоб

Причало се да је чак било речи и осарадњи са Марином Туцаковић.

- Нисам сарађивао са њом, имао сам сукоб. Цеца је хтела две моје песме које сам направио за Селму Бајрами („Свиће дан” и баладу „Кад суза једном не буде”). Марина ме звала да мења текстове, а ја сам рекао: „Текстови се не мењају, њих је Бог правио”. На промоцији ми Аркан каже да су ипак мало преправили текстове. Кад сам чуо измењене текстове на ЦД-у, напио сам се и дивљао од беса, али пошто ме Аркан готивио, нисам добио батине.

Иначе, колега је урнисао Горана Бреговића, истичући да не плаћа ни кафу, да се показао као миш, да воли паре и да се гомила не смањује.

(Блиц) Фото: Фејсбук