Прича: Тако то ради Де Лаурентис...
Упознај свог непријатеља да би га победио, писао је Сун Цу у ремек-делу Уметност ратовања. Зато смо уочи дуела са Црвеном звездом позвали нашег дописника из Рима Жељка Пантелића да нам каже нешто више о Аурелију Де Лаурентису. И откуд уопште та прича о мечу у Барију, а не у Напуљу?
Фудбал 14.09.2018 | 23:56
Де Лаурентис и Наполи су као супружници који су у браку искључиво из интереса. Аурелио јер му је то најбољи начин да зарађује новац и има позорницу на којој задовољава своју потребу да буде у центру пажње. Навијачи Наполија су свесни да на хоризонту нема ниједног озбиљног кандидата који би купио клуб и задржао га на овом нивоу.
Аурелио је показао на конкретном примеру Италијанима да је фудбал, пре свега, бизнис а онда пасија. Парадоксално, у најстраственијем граду, не само у Италији већ и у Европи, у спорту у којем су деценијама италијански предузетници губили милијарде лира и касније милионе евра - од Ањелијевих преко Берлусконија,Моратија, Крањотија, Танција, Чеки Горија до Сенсија - Де Лаурентис је показао да могу да се остварују профити и буде у врху Серије А.
Зато, упркос најуспешнијој епохи у историји Наполија, ако изузмемо Мардонин период, у Напољу не воле ДеЛаурентиса. Не могу да му опросте хладну прорачунљивост, егоцентричност и пре свега да је рачун његове фамилије у банци важнији од Наполија. Такође, тифози Наполија су фрустрирани чињеницом да не могу да оду ни под прозоре Де Лаурентиса да протестују, као што су радили под Фералиновим. Де Лаурентисови су пореклом из Торе Анунцијате, варошице поред Наполија, али живе већ деценијама у Риму и у Напуљ долазе, с времена на време, на утакмицу и то је то.
Де Лаурентис је, у суштини Римљанин, који у Напуљу одлично зарађује. Толико добро да је купио, за багателу, још једна јужњачки клуб са великом тифозеријом - Бари. За разлику од свог пријатеља Виторија ЧекијаГорија, такође сина моћног филмског прудуцента, који је банкротирао са Фјорентином, Аурелио се обогатио са Наполијем.
Наиме, Аурелио је имао добар предузетнички њух да схвати да су златна времена када се добро зарађивало од филмске индустрије у Италији на издаху. Зато је седам година покушавао да купи Наполи, још од 1997. године. Био је спреман да потроши 132.000.000.000 лира (око 64.000.000 евра) 2000. године да купи клуб од Фералина. Иронијом судбине четири године касније купиће Наполи за упола мању цену, али ће због банкрота старог Наполија морати да крене од Серије Ц. За пет година ће вратити Наполи у Серију А и надокнадити сав новац који је уложио.
Када је ушао у фудбал, Аурелијева кровна фирма која поседује и Филмауро, остваривала је 90 одсто профита од филмске индустрије. Данас ФК Наполи доприноси са више од три четвртине у укупној заради породичне фирмеДе Лаурентис. Зато нимало не чуди што је Аурелио поставио свог сина да води Бари са циљем да пређе исти пут као и Наполи.
Избори клубова Де Лаурентиса су врло интелигентни. Наполи има четврту тифозерију по снази у Италији и то се најбоље види кроз суму новца коју клуб из Напуља инкасира на име телевизијских права мечева у Серији А. Само Јуве, Интер и Милан зарађују више од ТВ права од Наполија. Наравно, као и у сваком послу, битна је срећа, а Де Лаурентис ју је имао на претек у својој каријери фудбалског газде. Од избора играча, попутЛавеција, Каванија и Игуаина (само њих тројица су продата за готово 200.000.000 евра) до велике кризе миланских клубова која је олакшала посао Наполију да се учврсти у врху Серије А и постане релативно редовни учесник Лиге шампиона.
За мање од деценију и по Де Лаурентис је од клуба који је дотакао дно направио моћну машину која фактурише годишње преко 200.000.000 евра. Зато може себи да дозволи да одбруси навијачима Наполија да ако хоће да освајају трофеје онда треба да навијају за Јувентус или да им прети да ће им довести Кинезе ако наставе да му “играју по живцима”. Или да их подсети, када му траже да купи топ фудбалере, да они чак не купују ни оригиналне дресове Наполија већ оне фалсификоване, а камоли шта друго (Наполи од “мерчандајзинга” зарађује тек пар милиона евра).
У том контексту треба посматрати и последње полемике око стадиона Сан Паоло. Већ годинама Де Лаурентис маше с идејом да ће да направи нови стадион, чак и ван Напуља, причало се о Казерти. Не пропушта прилику да дефинише градски стадион подно Везува као рупчагу, без пристојних клозета, лифтова и столица за седење. Истини за вољу, није скроз у криву. Лифтови, мокри чворови, столице и све остало на Сан Паолу изгледа и јесте девастирано. Практично ништа није реновирано од Мундијала у Италији 1990. године.
Као и увек, иза сукоба са градском управом, у питању је новац. Де Лаурентис сматра да град треба да му прода за симболичну цену стадион јер мора да се компленто рестаурира. Градски оци пак сматрају да и поред љубави према Наполију не могу да се понашају недомаћински према градској својини и да ДеЛаурентис, ако хоће да купи Сан Паоло, мора да плати тржишну цену. И једна и друга страна у тој игри покушавају да привуку грађане Напуља и навијаче Наполија за себе и оптуже другу да не мисли добро ни Наполију ни Наполитанцима.
Тако се већ годинама Де Лаурентис, на страну извођење малих поправки и побољшања, уздржава да уложи новац у реновирање стадиона, а град Напуљ није имао новац на располагању да уложи у озбиљнију рестаурацију. Де Лаурентис је играо на карту пропадање Сан Паола и доласка у позицију града Напуља да му да будзашто стадион, само да га среди. Примера ради град није имао новац ни да промени столице по параметрима УЕФА. Због тога Наполи сваке године мора да пријави стадион Барберу у Палерму као резервни пошто му УЕФА одобрава условно да игра утакмице Лиге шампиона и Лиге Европе.
Добијање Универзијаде био је дар с неба за градоначелника Луиђија Де Мађистриса. Окупљање студената спортиста из целог света у Напуљу 2019. године омогућило је граду да добије новац за реновирање стадиона. Међутим, како то иде на југу Италије: чим се појаве новци ту се појаве интереси, корупција, камора или нека друга мафија, а за њима полиција, тужиоци и онда се све блокира. Радови на стадиону уместо да буду завршени овог лета још нису ни почели.
Газда Наполија је искористио прилику да заоштри ситуацију и обрушио се на градоначелника Де Мађистриса и локалну власт. Под изговором да због радова на трибинама, који ће морати да буду предузети током сезоне, Де Лаурентис је обуставио кампању продаје годишњих улазница јер тобоже не може да гарантује купљена места. Током радова ће бити затварани поједини делови трибина током сезоне. Истовремено, Наполи није потписао годишњи уговор о изнајмљивању Сан Паола и укинуо је пакет бесплатних карти које су одлазиле граду за утакмице Наполија.
У таквом амбијенту долази провокација Де Лаурентиса, неовласника Барија, да би Наполи могао да игра утакмице на Сан Николи. То је био још један позоришни комад Де Лаурентиса. “Епатер ле боугеоис” рекли биБодлер и Рембо, а то је управо оно што највише воли да ради Де Лаурентис, да шокира публику. Баш као што је било и прозивање Де Мађистриса да је он у срцу навијач Интера а да по службеној дужности навија за Наполи.
Довођење Карла Анчелотија није успело да “атрофира” анимозитет који навијачи Наполија осећају према ДеЛаурентису. На првој овосезонској утакмици против Милана, навијачи Наполија су “штрајковали” прво полувреме: делом због несреће у Ђенови делом због понашања Де Лаурентиса. Први слогани, погрдни, дакако, у другом полувремену су били упућени Де Лаурентису. Затим су уследила саопштења навијача “трибине А” и “трибине Б”, где се налазе најватреније присталице Наполија, који су квалификовали Де Лаурентисакао медиокритетског филмског продуцента који се обогатио и прославио на рачун Наполија и поручили му да он за њих никада неће бити председник јер из сваке његове речи избија глупост.
А Де Лаурентис, он им је одговорио: “Има лудих навијача. Они ме презиру и ја њих презирем. На стадион долази пар десетина хиљада људи са застарелим схватањем фудбала и вођења модерних клубова, а Наполи има 160.000.000 навијача у свету и ја мислим о њима”. Одбруси им Де Лаурентис и повећа цене улазница за утакмицу против Фјорентине у суботу: најјефтинија карта 35 евра.
Извор: моззартспорт
Фото: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар