Уцјене: Снимљен како тражи мито

Полиција је недавно почела истрагу у Министарству пољопривреде Републике Српске, након што је Бојан Шарић пријавио секретара Министарства Павла Карапетровића да му је тражио мито. Према изворима Журнала из МУП-а РС, Шарић је снимио разговор у којем му Карапетровић тражи новац.

Република Српска 07.09.2018 | 16:18 Министарство пољопривреде РС је требало Бојану Шарићу да плати 50 хиљада марака за одржавање програма „Млијекософт“, на основу којег се обрачунавају премије за млијеко. Секретар Министарства Павле Карапетровић, тражио је од Шарића да узме за себе половину, 25 хиљада КМ, а да остатак подијеле он и помоћница министра пољопривреде Радмила Чојо. Шарић није пристао на ову понуду и манипулацију са буџетским парама, већ је Карапетровићеву срамну понуду снимио и пријавио га полицији.

Наравно, Карапетровић и Чојо би требало да буду суспендовани док против њих траје поступак, али министру Стеви Мирјанићу то не пада на памет. Једноставно, зато што су Карапетровић и Чојо његови пулени у Министарству. Тако Карапетровић може да прави огромне рачуне на службеном телефону, који плаћају порески обвезници.

Чојо такође има поприлично ораха у џеповима. Један од познатијих случајева јесте онај из 2014. године, када је Чојо наредила Инспекторату РС да заустави пошиљку од 853 кг пилећег филеа, производјача „Пекабеско“ из Македоније. Увозник ове пошиљке је био „Лебурић комерц“ из Прњавора. Касније су пошиљке враћане, па је Лебурићева фирма изгубила неколико стотина хиљада марака.

У мају 2015. године Министарство пољопивреде РС доноси Рјешење којим се усваја жалба „Лебурић комерца“, што значи да је Чојо оштетила буџет. Како ствари стоје, предмет ће на суду бити ријешен у корист Лебурића. Испоставило се да су у предузећу “Лебурић комерц” били у праву када су тврдили да “не постоји ниједна анализа сертификоване институције која указује на повећану количину додатих фосфата у ‘Пекабесковим’ производима”, као и да је испитивање њихових производа изведено супротно правилницима о месним производима и адитивима. Осим тога, у овом случају погрешно су  примјењени Закон о храни и Закон о ветеринарству у РС.

Криминалистички инспектори МУП-а РС су по налогу Окружог тужилаштва Бањалука још прије три године спровели истрагу о афери “Пекабеско”, а главна осумњичена била је управо Чојо. Њен саучесник био је Драго Недић из Института “Васо Бутозан”, који је лажирао анализу месних производа “Пекабеско”. Велико питање је зашто је Чојо тада тражила анализу само производа „Пекабеско“, а не и осталих месних индустрија које увозе своје производе у РС.

Епилог цијеле ујдурме Чојо и Недића је тужба фирме “Пекабеско”, којом македонска компанија од Републике Српске тражи одшету од осам милиона марака. Истрага је завршена, али нема тужилачке одлуке, па Чојо може да настави по старом.

Радмила Чојо остаће упамћена и по томе што је дозволила да Драган Васиљевић, власник фирме „Фармланд“, најмање двије године директно угрожава животе грађана Републике Српске, продајући им заражено млијеко и месо.

“Фармланд” је у марту 2014. године из Њемачке увезао око стотину стеоних јуница, за које се утврдило да болују од опаких болести лептоспирозе, плавог језика и кју грознице.

Угинуло је најмање 11 јуница од тих опаких болести, али је Чојо захтијевала да се остатак стада пусти из карантина, позивајући се на фалсификоване документе, које им је доставио Васиљевић, интимус Милорада Додика, предсједника РС.

(зурнал.инфо)