Злочин на Купресу: Због чега ћуте?

Полиција Републике Хрватске ухапсила је Данета Лукајића као осумњиченог за ратне злочине у логору Мањача и тако пореметила „пакт о ненападању“ између Милорада Додика и Драгана Човића за процесуирање појединих ратних злочина. Журнал анализира колико ово хапшење има узрочно-посљедичну везу са истрагом Тужилаштва БиХ о ратним злочинима ХВО-а на подручју Купреса.

Босна и Херцеговина 03.07.2018 | 19:28 Хапшење пензионисаног пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића у Хрватској, изазвало је неувијену реакцију предсједника Републике Српске Милорада Додика. Запријетио је посљедицама уколико Лукајић не буде брзо ослобођен.

“Хрватској би то било најпаметније да учини због добрих односа које његујемо и покушавамо изградити и с Хрватима у БиХ”, рекао је Додик.

Хрватска је полиција саопштила да је Лукајић ухапшен због сумње да је као припадник служби безбједности ЈНА и Војске РС током септембра 1992. наредио и учествовао у нечовјечном поступању према заточеницима логора Мањача. Више детаља није саопштено, као ни разлог зашто је Лукајић ухапшен баш сада, иако је претходних година више пута долазио на подручје Хрватске.

Постоји међутим један детаљ, који би могао бити повезница овог хапшења и истраге Тужилаштва БиХ која се води против неколико припадника Хрватске војске те ХВО-а за ратне злочине над цивилима и заробљеницима српске националности са подручја Купреса.

ГЛАСНОВИЋИ НА КУПРЕСУ И МАЊАЧИ

Давор Гласновић, заробљен код Книна као припадник Хрватске војске, био је заробљеник у логору Мањача од јуна 1992. Према сопственом казивању спашен је након годину дана захваљујући исплати 20 хиљада марака да би га уврстили у размјену заробљеника.



Давор Гласновић брат је близанац Жељка Гласновића, генерала Хрватске војске и актуелног независног заступника у Хрватском сабору у који је изабран са тзв. листе за дијаспору, тачније из Босне и Херцеговине. Упркос оштрој конкуренцији у Хрватској, издваја се по изузетно радикалним, националистичким иступима, а не либи се јавног објављивања наоружања којег посједује (види насловну фотографију).



Жељко Гласновић првоосумњичени је у вишегодишњој истрази Тужилаштва БиХ о ратним злочина над цивилима и заробљеницима српске националности на подручју Купреса током првих дана априла 1992, у данима прије него што ће Купрес заузети тенковске јединице бивше ЈНА. Другоосумњичени је у међувремену преминули ратни заповједник 13.бојне ХОС-а из Томиславграда Иван Мамић Ићола. Трећи на листи је Миљенко Филиповић, генерал-бојник Хрватске војске и ратни заповједник бојне „Зрински“. Предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић је по преузимању свог мандата, Филиповића именовала у Вијеће за домовинску сигурност.

Четврти осумњичени је Миливој Петковић, бивши начелник Главног стожера ХВО-а, којег је прошле године Хашки трибунал осудио на 20 година затворске казне због ратних злочина на подручју под контролом ХЗ Херцег-Босне.

Тужилаштво БиХ као осумњичене истражује и Божу Рајића, сада пензионера, предсједника ХДЗ БиХ од1995 до 1998. који је почетком рата водио купрешки огранак ове странке, потом Марка Вилу, команданта Оперативног штаба општине Купрес,Драгана Матића, заповједника затвора и Анте Алиловића званог Тоне, заповједника Војне полиције у Љубушком.

УБИСТВА, МУЧЕЊА, СИЛОВАЊА

Журнал је у посједу обимне документације у овом предмету достављене Тужилаштву БиХ. Десетине свједока, цивила и ратних заробљеника из Купреса били су подвргнути премлаћивању, силовању те другим видовима злостављања у објектима под контролом ХВО-а и Хрватске војске, у Томиславграду, Љубушком, те логору „Лора“ у Сплиту. Свједочили су о убиствима заробљених ватреним оружјем или умирањима усљед посљедица тортуре, док судбина тридесетак несталих цивила и заробљеника из тих група није позната.

„У вријеме док сам био заробљен у фабрици „Квалитет“ видио сам да су Хрвати из групе заробљених Срба издвојили једног затвореника, затим га везали за један трактор да би га потом угушили издувним гасовима.“

„У Лори сам свакодневно био изложен тучи. Одвели су ме у неку просторију, везали очи, а затим ми на сљепоочнице прикопчали жице, па су ме поливали водом и у исто вријеме пуштали струју. Једном су ме три дана држали разапетог за решетке затворске челије“, неки су од тих исказа свједока.



Десетак година траје истрага о ратним злочинима на подручју Купреса, а Милорад Додик их није никада споменуо, за разлику од оштре реакције након хапшења Данета Лукајића. Пријетња да би због тога Хрвати у Босни и Херцеговини могли сносити посљедице, директно је упућена његовом актуелном политичком сабрату Драгану Човићу, који на Додикове пријетње за сада не одговара.

Обојица, у већој или мањој мјери контролишу (не)рад државног тужилаштва. Активирање оптужнице против хрватских генерала, поготово Филиповића који је близак предсједници Хрватске, не одговара Човићу у ово предизборно вријеме. Зато има логике у закључку да тзв (ратни) генералски лоби, који је посљедњих година поново добио на важности у Хрватској, иницира хапшења припадника Војске РС те тако изврше притисак како би се рецирпочно обуставиле истраге против њих у Босни и Херцеговини.

Наравно, изузетно је мучно што се на такав начин тргује и жртвама и у коначници правдом као таквом. Но, шта више може изненадити од Човића и Додика. Избори су ту, треба обезбједити још четири години профитабилне власти, па је тешко очекивати да су им спрам тога, важнија правда и очекивања жртава ратних злочина, па макар то били „њихови“..

Извор: Журнал.инфо