Прича: Сат поново куца: 303, 304, 305, 306, 307...
Пуних 14 година и 16 дана од када се први пут пробудио као "Број 1", Роџер Федерер вратио се на чело АТП листе и дао себи нов задатак - 100. титулу!
Тенис 19.02.2018 | 23:15
Све што је требало да уради је да се накнадно пријави за све јачи АТП турнир у Ротердаму, на ком је 2001. изгубио у финалу од Николе Ескудеа, а онда 2005. и 2012. побеђивао Ивана Љубичића и Хуана Мартина Дел Потра. Организаторима није требало рећи два пута, доделили су му "вајлд кард" и поставили га за првог носиоца, а остало је била ствар рутине за овог младића у телу ветерана.
Довољно бодова за "скидање" архи-ривала Рафаела Надала са чела каравана скупио је победом над Робином Хасеом у полуфиналу - 4:6, 6:1, 6:1, а кад је већ био ту није желео да оде кући без пехара - 97. у каријери. Иако је то требало да буде озбиљна борба, Григор Димитров због повреде није могао да пружи озбиљан отпор, али ни желео да преда меч и разочара публику, па је после вођства од 2:1 у првом сету сачекао да се догоди неминовно - 6:2, 6:2 за 56 минута игре.
Дан касније, 19. фебруара 2018. године (1.934 дана од када га је престигао Новак Ђоковић) Федерер се званично и четврти пут постао "Број 1" и, уједно, најстарији такмичар у обе конкуренције којем је то успело. Са 36 година, шест месеци и 12 дана, Швајцарац је срушио рекорд Андреа Агасија који је са 33 године последњи пут гледао конкуренцију са врха.
Његова прва ера на челу АТП листе почела је 2. фебруара 2004. године трајала најдуже - 237 недеља у континуитету. Остварена је конкуренцији великих тенисера, али недораслих ривала: Густава Куертена, Марата Сафина, Лејтона Хјуита, Хуана Карлоса Ферера, Ендија Родика и Фернанда Гонзалеса, док је Рафаел Надал вежбао равнотежу ван шљаке, а Новак Ђоковић играо јуниорски тенис.
Дуго се чекало да Надал, који је у једном периоду имао предност од 23:10 у мечевима са пет година старијим Федерером, одигра сезону у којој ће и на трави и на бетону сакупити довољно бодова како не би заувек остао упамћен "само" као "краљ шљаке".
Испоставило се да чак ни тријумф над Федерером, на "његовој" трави у Лондону, у одвећ култном финалу Вимблдона одиграном у пет сетова и по полумраку, није био довољан за Рафу да оствари један од снова, али је награда за тај подвиг дошла 40-ак дана касније - 18. августа 2008.
Међутим, већ наредни Вимблдон послужио је Федереру да се врати на престо и то после још "луђег" финала, овог пута са Ендијем Родиком, којег је сломио резултатом 16:14 у петом сету у скоро па нерегуларним условима за игру. Било је то 6. јула 2009. након чега се "РФ" задржао на лидерској позицији 48 недеља, односно до 6. јуна 2010. године.
Ту 2010. годину Надал је одиграо у Федереровом стилу, освојио Ролан Гарос, Вимблдон и УС Опен, а кад се 2011. на чело листе после вишегодишњег "ударања у плафон" звани треће место пробио Ђоковић, незапамћеном серијом резултата од јануара до јула, увелико су почеле спекулације о томе хоће ли се Федерер икада више вратити тамо где је био. Тачније, хоће ли му на крају каријере недостајати једна недеља (седам дана) да изједначи рекорд Пита Сампраса чије су вимблдонске титуле (7) и седмице на челу АТП листе (286) биле лествице које је син Швајцарца немачког порекла, Роберта, и Јужноафриканке немачког порекла, Линет, желео да прескочи још као клинац.
Ипак, након што је стрпљиво сачекао да прође Рафина 2010. и Нолетова 2011. година, Федерер је (опет) преко вимблдонске траве и победе у финалу над Ендијем Марејем у четири сета изједначио Сампрасов рекорд, а онда закорачио самостално у историју - 9. јула 2012. почела је најкраћа "Федексова" влада АТП туром окончана на последњем турниру сезоне, Мастерс купу у Лондону, на ком је Ђоковић узео назад "Број 1".
Новак 48, Надал 39, Новак 122, Мареј 41, Надал 26... Нису пролазиле недеље, нити месеци, већ године током којих је Федерер имао и озбиљних проблема са повредама, хируршке интервенције, паузу од по осам месеци због колена и леђа после које се дуго мучио да пронађе своје ударце и ритам којим је заслужио епитет најспектакуларнијег играча у историји, али да никад не бисмо смели да кажемо никад уверио нас је овог фебруара: 14 година и 16 дана од када је први пут постао "Број 1", Федерер је то урадио и четврти пут у каријери.
Сат од данас поново откуцава: 303, 304, 305...
Где ће се (привремено?) зауставити тешко је предвидети из више разлога.
Први је Федерерова стратегија - одустајање од комплетне сезоне на шљаци, посвета грен слем турнирима и темпирање форме за Вимблдон - која је у почетку требало да му донесе још неки "мејџор" трофеј. Међутим када су ствари "измакле контроли" није одолео ни зову првог места АТП листе које је повратио у поменутом налету.
Други је Надалова повреда - Рафа сада има 345 бодова мање од Швајцарца, у Акапулку, Индијан Велсу и Мајамију може да освоји нових 1.510 бодова док Федерер у истом периоду брани 2.000 бодова за везане тријумфе у Индијан Велсу и Мајамију а пре тога има "простор" од 455 поена за евентуални тријумф у својој тренинг бази, Дубаију. Уколико се Надал опорави на време и дође до завршнице поменутих турнира, могуће да ће Роџер већ крајем марта морати "назад" на друго место.
Трећи су проблеми који муче Ђоковића и Мареја - чињеница је да Федерер чинио (и чини) импресивне ствари у претходних 13 месеци током којих је грен слем збир повећао са 17 на 20, али је чињеница и да се његов успон поклопио са Новаковим и Ендијевим падом услед нагомиланих и дуго игнорисаних повреда због којих су се повукли прошлог лета и од којих се и даље нису опоравили. Док су били здрави, Роџер није успевао да освоји грен слем титулу пуних пет година, а онда је узео три за годину дана (а, Рафа две).
Да ли ће Федерер ове године играти на шљаци, коју је прошле свесно прескочио чувајући се за рекордни, осми тријумф на Вимблдону? Каква ће бити форма "краља шљаке" на том путу? Да ли ће се и када Роџер поново сретати са Ђоковићем и Марејем на путу око света?
Све су то питања на која ће само време понудити одговоре, након што је у времену за нама постало јасно да од "новог таласа" за сада нема ништа и да ће играчи попут Димитрова, Александера Зверева, Ника Кирјоса, Доминика Тима и Давида Гофана, уз нешто старије кандидате попут Марина Чилића, Дел Потра и Томаша Бердиха, бити бољи од Федерера, Надала, Ђоковића па и Мареја тек када се "велика четворка" буде повукла.
То се, судећи према Федереровој првој конференцији за медије по освајању Ротердама, неће догодити пре него што освоји 100. АТП титулу. За још један подвиг који би додатно ојачао аргументе онима који већ дуго тврде да се ради о најбољем свих времена и да око тога нема дилеме, Роџеру недостају три пехара.
После тога, недостајаће му још десет да престигне рекордера, Конорса (109).
Како сада ствари стоје, не би требало искључити могућност да он "стотку" достигне и пре почетка сезоне на шљаци која никад није била његова подлога. Рачунајући од пораза у четвртфиналу УС Опена прошлог септембра, када га је надиграо Дел Потро, Федерер је добио 29 од 30 мечева у којима је наступио, а свих 16 ове сезоне: Хопман куп, Аустралијан опен, Ротердам…
...306, 307, 308…
Легендарни амерички тенисер Џон Мекинро враћао се на прво место АТП листе чак 14 пута од 1980. до 1985, што најбоље сведочи какав је ривалитет имао са својим претходником, Џимијем Конорсом, савремеником Бјерном Боргом и наследником, Иваном Лендлом. Пит Сампрас постајао је "Број 1" 11 пута од 1993. до 2000. године, у међувремену препуштајући трон Џиму Куријеру, Андреу Агасију, Томасу Мустеру, Марселу Риосу, Карлосу Моји, Јевгенију Кафељникову и Патрику Рафтеру. Зашто је ово занимљиво? У претходних 14 година између првог и четвртог Федереровог успона на врх, само су тројица играча била "Број 1": Ђоковић, Надал и Мареј.
Једну ствар у спорту никада не би требало сметнути с ума, а то су тренери. Иако је тенис индивидуалан спорт, утицај тренера на каријере играча је немерљив чак и када они постану кандидати за најбољег икада. Северин Лути почео је да ради са "Федом" још 2007. након његовог растанка са "гуруом" Тонијем Роучом, али се састав стручног штаба у међувремену мењао. Испоставило се да ствари кренуле набоље изласком Штефана Едберга на крају 2015, а уласком Ивана Љубичића у тим 2016. године. Иако је у првој сезони било тешко очекивати резултате, јер се Федерер опорављао од операције колена, већ 2017. започет је успон о ком данас говоримо.
Недеље на челу АТП листе:
303 - Роџер Федерер
286 - Пит Сампрас
270 - Иван Лендл
268 - Џими Конорс
223 - Новак Ђоковић
170 - Џон Мекинро
167 - Рафаел Надал
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар