Анализа: Кад је фрка - онда Ђука!

Досадашњи ток сезоне показао да тренер Партизана не пуца под притиском утакмица које морају да се добију и због којих је ангажован.

Фудбал 13.12.2017 | 14:00 Утакмица која мора да се добије. А кад је тако Мирослав Ђукић кроз теснац великих очекивања плива - низводно.

На страну киксеви у Суперлиги (неочекивани), на страну и двоструки пораз од Динама (очекивани), елиминација од Олимпијакоса (природан след ствари узимајући у однос рејтинг и буџет клубова) погледају ли се само кључне тачке овосезонског боравка на клупи Партизана, некадашњи штопер репрезентативног реномеа још није поклекао у битном мечу. Оном који вреди више од других. Било са спортске, било са финансијске стране. И то је залог који даје за право Гробарима да верују да ће их обрадовати и у 156. вечитом дербију, на затварању календарске године.

Ђукићева филозифија фудбала знала је озбиљно да закаже на гостовању у Подгорици, против Видеотона пред празним тирибинама Хумске, у првом овосезонском окршају на Маракани... На тим мечевима црно-бели нису шутнули на гол противнику, али је сваки од тих сусрета послужио сврси, пошто је првак Србије кроз главни град Црне Горе прошао неокрњено, у судару са Мађарима оставио простор за поправни у реваншу, а и Црвена звезда и Партизан су пред крај августа, потрошени пласманом у групну фазу Лиге Европе, изашли на терен само с једном мишљу: да не изгубе.

А шта је са утакмицама које је Мирослав Ђукић морао да добије? Ако Гробари желе реално да сагледају ствари, ситуација је за њих далеко повољнија. Први званичан сусрет, 11. јула, против Будућности морао је да се победи по сваку цену да би се опстало на сцени за коју је и ангажован. И било је 2:0. Кад је требало показати менталну снагу и славити на гостовању у Фелчуту понудио је препознатљивост контранапада и било је 4:0.

Још јачу психолошку стабилност, па и мир, Ђукић је пренео на своје питомце у сусрету са Скендербегом - по оштим оценама једином у коме није смео да поклекне, јер је ванфудбалски притисак био енорман и то не би опростили ни навијачи, ни руководиоци - а они му вратили тријумфом од 2:0. На крају: кад је требало оверити пласман у пролећну фазу Лиге Европе није, онако по нашки, „оставио за сутра“, него је одмах решио једначину звану „Јанг Бојс“ и показао да, на пример, може боље од Љубинка Друловића који само није смео да изгуби са 1:3 од Аугзбурга пре две године.

То су примери који показују да Мирослав Ђукић уз све своје мане оличене у лошим резултатима у првенству (чак 11 испуштених бодова код куће, ту је по сопственом признају морао квалитетније) лакше води и боље пролази у утакмицама кад је притисак велики. Кад око њега све пуца. Кад навијачи ултмативно траже да се победи. Кад је све мање од тријумфа неуспех.

Ова данас је таква, јер је Партизан на минус девет и једноставно мора да слави да би шансе за одбраном титуле учинио реалнијим. Победом над Црвеном звездом би добио ветар у леђа, мирније отишао на паузу и оставио простор да размишља да у у преосталих 15 рунди разлика достижна.

Извор: моззартспорт