Заједнички језик - маргинална ствар

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да је Декларација о заједничком језику "маргинална ствар о којој уопште не треба расправљати".

Регион 30.03.2017 | 20:45 Хина преноси да је она, када су јој новинари тражили коментар у вези с Декларацијом о заједничком језику, рекла да данас у Хрватској има толико проблема и да "виси више од 40.000 радних места директно и више од 100.000 људи који су повезани са кризом коју 'Агрокор' проживљава и у том смислу им зависи егзистенција".

"Ја мислим да је та једна декларација сасвим маргинална ствар о којој уопште не треба расправљати, јер тај некакав заједнички језик био је политички пројект који је умро заједно с бившом Југославијом и она се више никада неће поновити", рекла је Грабар Китаровићева.

У Сарајеву је нешто раније и званично представљена Декларација о заједничком језику коју је 30 стручњака из различитих области саставило током једногодишње конференције "Језици и национализми", одржане у Београду, Сплиту, Подгорици и Сарајеву.

Владимир Арсенијевић из Удружења "Крокодил" је, представљајући Декларацију, изјавио да пажња коју је изазвала говори заправо о њеној битности.

"Желели смо да покушамо да реконструишемо неприродно стање које живимо у региону већ неколико деценија", рекао је Арсенијевић, који је потписник Декларације.

Хрватска књижевница Ивана Бодрожић, која је такође потписница Декларација, рекла је да је она погрешно интерпретирана у медијима и додала да из оних који су је потписали не стоји ниједна институција, странка или било каква финансијска подршка.

"Нашли смо се око ове Декларације и удружили због наших уверења. У Хрватској је сматрају нападом на Декларацију о хрватском језику из 1967. године, иако се и та декаларација бори за један језик који је главни, а који можемо звати како желимо", рекла је Бодрожићева.

Иначе, Декларацију о заједничком језику до сада је потписало више од две стотине лингвиста, књижевника, научника, активиста и других кредибилних личности из јавног и културног живота Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије.

Међу њима су: Раде Шербеџија, Игор Штикс, Мирјана Карановић, Борис Дежуловић, Ненад Величковић, Марко Томаш, Рајко Грлић, Борка Павићевић, Филип Давид, Теофил Панчић, Јасмила Жбанић, Виктор Иванчић, Драган Марковина, Борис Буден, Биљана Србљановић, Ранко Бугарски, Сњежана Кордић и Балша Брковић.

Извор: Агенције