Кнежевић спреман на компромис: Од афера до предлога за поравнање са државом

Иако свјесни висине штете која је причињена Атлас групи и њеним компанијама, став правних заступника је да се пронађе компромисно рјешење са Владом Црне Горе.

Досад је три пута упућиван предлог о поравнању - Влади Душка Марковића, Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића.

Предлог ће бити упућен и премијеру Милојку Спајићу да се постигне договор и нађе рјешење о поравнању, јер би било неправедно да грађани Црне Горе плаћају штету коју је својим поступцима начинио доскорашњи предсједник државе Мило Ђукановић.

Ово је званично саопштено средином априла из Кнежевићеве Атлас групе.

Атлас Цапитал Холдинг Лимитед, Мељине Цомплеx Лимитед и Кнежевић су покренули арбитражну парницу крајем 2020. године којом од Црне Горе траже 500 милиона еура обештећења, насталог, како су казали, флагрантним кршењем црногорског и међународног права.

Правни тим Кнежевића тужбом тражи од државе Црне Горе да се бизнисмену и компанијама из Атлас групе исплати штета настала, како сматрају, “незаконитим увођењем стечаја у двије банке” од стране Централне банке Црне Горе.

Ријеч је о Атлас и ИБМ банци. Арбитражом је обухваћена и штета настала, како тврди Атлас група, “незаконитим поступањем државних органа” у комплексу Мељине у Херцег Новом.

“Вијестима” јуче није одговорено из Кабинета премијера који је став Спајића у вези са захтјевима за поравнање, а арбитражни поступак како су најавили из Атлас групе требало би да почне средином маја.

Кнежевић је јавно саопштио да неће одустати од судског поступка, али и да је спреман на поравнање у коме би му се вратила имовина. Његовој пословној групи је кроз стечајне поступке у Атлас и ИБМ банци, одузета или блокирана велика имовина у више општина на приморју и Подгорици, од које је дио и продат.

На основу билатералног споразума који су заједничка држава Србија и Црна Гора потписале са Кипром 2005. године, а будући да су Атлас Цапитал Холдинг Лимитед и Мељине Цомплеx Лимитед кипарске компаније, поднијета је тужба против Црне Горе за накнаду штете.

“Црна Гора је у обавези да штити стране инвестиције према међународно преузетим обавезама, а понашање државних органа указује на озбиљне пропусте и противправно дјеловање према Атлас групи.

Бруталним упадом у Атлас и ИБМ банку и урушавањем стабилног банкарског система ствараног деценијама, блокадом пословања свих компанија Атлас групе, стопирањем вишемилионског пројекта Мељине, отимањем имовине које још траје од стране криминалног врха црногорске власти и корумпираног тужилаштва, уз немилосрдну кампању против мене, бесрамно ме оптужујући за нека непостојећа дјела, све с јасном намјером да се уруше пословни кредибилитет и финансијска стабилност Атлас групе и компанија које послују у оквиру ње, нанијета је огромна штета”, казао је Кнежевић “Вијестима” крајем јануара 2022. године.

Агенција за спречавање корупције (АСК) је новембру 2021. године покренула испитни поступак против тадашњег министра финансија и социјалног старања и актуелног премијера Милојка Спајића за утврђивање постојања угрожавања јавног интереса које упућује на постојање корупције у вези са избором адвокатске канцеларије Фоур Книгхтс ЛЛЦ из Швајцарске да заступа Црну Гору у арбитражном поступку који је покренуо Душко Кнежевић, Атлас Цапитал Холдинг Лимитед и Мељине Цомплеx Лимитед. Агенција је тада најавила да ће мишљење послати Специјалном државном тужилаштву на даље поступање. Од тада нису познати детаљи поводом овог питања.

Душко Кнжевић је у крупни бизнис ушао 1995. године оснивањем Атлас банке у Београду. Након тога уз добре политичке везе, његова пословна империја је само расла, а на врхунцу успјеха имао је 30 компанија из области банкартсва, финансијских услуга, осигурања, некретнина, производње, трговине, медија и образовања. Њихова сједишта била су у Црној Гори, Србији, на Кипру и у Русији.

У власништву његових компанија било је преко пола милиона квадратних метара земљишта на најесклузивнијим локацијама дуж црногорског приморја и у Београду, за које су били припремљени пројекти развоја некретнина вриједни више милијарди еура.

На његове фирме води се око 300 хиљада квадрата земљишта на рту Мимоза у Боки гдје је планирана изградња великог туристичког насеља од преко 500 милиона еура, преко 50 хиљада квадрата комплекса бивше Војне болнице у Мељинама гдје је планирарана инвестиција од 200 милиона, комплекс од 40 хиљада квадрата на Могрену код Будве, гдје је планирана инвестиција од 120 милиона...

Контролисао је и фирме које су имале око 15 хиљада квадрата земљишта на Јадранском сајму у Будви са планом инвестирања од 90 милиона, 33 хиљаде квадрата на Каменову са пројектом инвестиција од 100 милиона, 25 хиљада квадрата земљишта на Тополици у Бару са пројектом изградње хотела и некретнина од 70 милиона,...

Вриједне некретнине његове фирме посједују у Петровцу, Пржном, Сутомору, Подгорици, Новом Београду, у центру Београда, Таковској улици, Булевару Војводе Мишића,...

Централна банка (ЦБЦГ) је у мандату гувернера Радоја Жугића у децембру 2018. године увела најприје привремену управу у Атлас банку, а потом у априлу 2019. године стечај. У ИБМ је стечај уведен у јануару 2019.

“Рјешења о увођењу привремене управе донијета су на основу резултата контрола које су претходно спроведене у Атлас и ИБМ банци, а који су показали да капитал којим ове банке располажу не одговара нивоу ризика њиховог пословања.

Узимајући у обзир утврђене чињенице, ЦБЦГ је, у циљу заштите интереса депонената и спречавања даљег погоршавања финансијске ситуације у Атлас и ИБМ банци, а поступајући у складу са Законом о банкама, донијела рјешења о увођењу привремене управе у поменутим банкама”, образложење је ЦБЦГ.

Кнежевић је поручио да је Жугић заједно са челницима у другим државним органима и структурама које су “поступале по директном налогу Мила Ђукановића, радио на рушењу Атлас и ИБМ банке и других чланица Атлас групе”.

“Хвалећи себе, као поузданог чувара здравог банкарског система, све у циљу да се препоручи за нови мандат пошто га је одлазећи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић предложио Скупштини да буде поново изабран за гувернера, Жугић је и не трепнувши изјавио:

“Скоро девет година сам на овој позицији и без једне афере”?! Само овлаш је споменуо “три несистемски рањиве банке”. А на директне оптужбе посланика да је ЦБЦГ политизована и да је свих ових година политички пројекат ДПС-а, запријетио је тужбом”, поручио је Кнежевић у једном од саопштења, додајући да је “само у случају стечаја Атлас банке и ИБМ банке Жугић више пута прекршио закон и извршио кривична дјела за која ће морати да одговара пред судом”

Међународна компанија “Кролл Ассоциатес”, која се бави финансијским савјетовањем и процјенама ризика, на захтјев стечајне управе спровела је истрагу о догађајима који су довели до стечаја у Атлас банци, али тај извјештај никад јавности није презентован.

Прије увођења стечаја у Атлас банци, на захтјев Специјалног државног тужилаштва (СДТ) 2018. године блокирана су 63 милиона еура која су били на рачунима фирми корисника е-комерц услуге ове Кнежевићеве банке.

СДТ на чијем је челу тада био недавно ухапшени Миливоје Катнић блокирало је тај новац због сумњи у прање новца и утају пореза, док је Кнежевић касније рекао да је овом блокадом онемогућен рад банке и да је тиме намјерно и вјештачки и створен разлог за увођење стечаја.

“Као додатни аргумент који је ЦБЦГ искористила као разлог за увођење стечаја јесте блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона еура. Блокада је извршена без законског основа и са намјером да се банци нанесе штета, што је у коначном довело до стечаја у Атлас банци”, казао је тада Кнежевић.

Тадашњи СДТ је у случају “е-цомерц” прво подигло оптужницу против Кнежевића, 107 других особа и 248 компанија због сумњи да су незаконитим радњама омогућили утају пореза од 57 милиона еура.

Ова оптужница је касније враћена на дораду, а другом, са почетка 2021. године, када је Катнић и даље био специјални државни тужилац, подигнута је нова оптужница којем је обухваћен Кнежевић, још шест особа и двије компаније.

Из Специјалног тужилаштва раније је објашњено да у е-комерцу учествују компаније регистроване као резидентна правна лица која се баве трговином и тргују преко вебсајтова. Њихов промет је, наводно, био 73 милиона еура, 658 милиона долара, 11 милиона британских фунти и седам милиона канадских долара.

СДТ је тврдило да су те фирме након обављеног промета ликвидиране а да нису платиле порез на добит. Кнежевић је одговорио да су те суме били промети за троговачке услугу преко е-цомерц, а не добит која би била опорезована у том износу.

Први милион

Кнежевић је био један од посредника који су омогућили бившем предсједнику државе Милу Ђукановићу да заради свој први легални милион еура, прије 15 година.

Он је, како је казао прије двије године, имао 2007. године фирму на Кипру “Цомсел лимитед” којој су 2007. године милион и по еура уплатили бизнисмени Жељко Михаиловић и Душан Бан. Тај новац је затим коришћен као кеш колатерал у Пиреус банци у Лондону за кредит од милион и по еура, одобрен Ђукановићевој фирми “Цапитал Инвест”.

“Цапитал инвест” тим новцем у августу 2007. године купује акције у Првој банци по тада привилегованој цијени од 127 еура. Након тога почиње астрономски раст вриједности ових акција па Ђукановић годину касније продаје само петину купљених акција по цијени о 610 еура и враћа кредит од милион и по еура. Ђукановић је касније продао и преостали дио акција по нижој цијени, али је на овој трансакцији остварио добит од нешто преко милион еура.

Бан је 2022. године у изјави за ЦИН-ЦГ потврдио да је са његовог и Михаиловићевог рачуна у иностранству на рачун Кнежевићеве фирме на Кипру уплаћено милион и по еура, као и да је уз њихову сагласност искоришћен као колатерал за Ђукановићев кредит. Бан је тада тврдио да је тај новац био легалан и да им га Кнежевић није вратио.

Ђукановић је 2013. године у Скупштини, одговарајући на питање посланика Младена Бојанића “о првом милиону”, казао да је кредит добио захваљујући свом имену и угледу и да није било никаквог његовог кеш колатерала.

На питање ТВ Вијести како је дошло до неслагања са Ђукановићем, Кнежевић је 2018. казао да му је био одан пријатељ, али да је први сукоб настао око куће на Горици. Кнежевић је тада изјавио да се кућа поред виле “Горица” гради за Ђукановића, али да се води на његовог пријатеља Владана Ивановића.

“Ђукановић ми је понудио да се на мене води кућа која је на Горици, када је требало да се гради, међутим ја сам то одбио и кућа се води на Влада Ивановића - његовог друга. Жао ми је што Влада увлачим у све ово, али то је једна реалност и мислим да би државни органи требало одмах да покрену истрагу и виде како је та кућа финансирана и ко стоји иза те куће формално”, казао је тада Кнежевић.

Ђукановић је накнадно негирао да се та кућа гради за њега.

Једна од оптужница подигнутих против Кнежевића односи се на случај “Каспија”.

Кнежевић је, тврди СДТ, одбио да Атлас банци, у којој је био већински власник, врати укупно 15,2 милиона еура колико је коштала гаранција са затезном каматом за његове послове са компанијом “Каспија проперти”.

У оптужници се наводи да је Кнежевић 20. маја 2015. са умишљајем наговорио Ђорђа Ђурђића, главног извршног директора “Атлас банке”, да потпише гаранцију и овјери службеним печатом гаранцију за “Каспиа Пропертиес Холдингс Лимитед” из Дубаија, на 12,5 милиона еура.

Навео је да је налогодавац Кнежевић, а да је корисник “Каспиа Проперти”, и којом се гарантује да ће “Атлас банка” овој компанији платити највише до овог износа од 12,5 милиона еура, на име куповине хотела “Принцес”.

Власници “Каспије”, која је регистрована у Уједињеним Арапским Емиратима, исплатили су Кнежевићу 12,5 милиона еура за куповину хотела “Принцес”. Како је куповина хотела пропала, а Кнежевић није враћао новац, активирана је гаранција Атлас банке.

Из Атлас банке више пута су током суђења о наплати спорне гаранције, саопштили да они нису издали гаранцију већ њен нацрт што је необавезујући правни акт.

За Кнежевића се везује и случај “Фиеста”. Наиме, међу четири компаније у САД, за које се у поравнању између Дојче Телекома и америчке Комисије за хартије од вриједности и берзу наводи да су пружале фиктивне услуге за Црногорски телеком као могућу корупцију за његову приватизацију, била је и фирма Фиеста Инвестментс ЛТД регистрована на Маурицијусу.

Управо та фирма оставила је највише трагова о свом пословању у Црној Гори и везама са Атлас групацијом. Кнежевић је 2019. устврдио да је у случају приватизације Телекома корумпиран врх државе, укључујући и породицу Мила Ђукановића.

Према америчкој истрази, заједно са фирмом Ацтива Инвест ЛТД, од инвеститора Мађар телекома фирма Фиеста је добила укупно 4,47 милиона еура “за фиктивне консултантске уговоре”.

Како је раније објављено, фирми Ацтиви је посредством бивше Еуромаркет банке исплаћено у кешу 2,32 милиона еура, док је никад поуздано утврђени газда Фиесте приходовао чак 2,15 милиона еура. Овој фирми Влада је плаћала и посредовање у емитовању сателитског сигнала државне РТЦГ.

Мађар телеком и његов власник Дојче телеком су крајем 2011. пристали да плате 95 милиона долара америчким властима како би избјегли суђење због корупције током приватизације телекомуникационих компанија у Црној Гори и Македонији. Америчка Комисија за хартије од вриједности имала је право на ову истрагу јер се Дојче телеком котира на Њујоршкој берзи.

Предсједник државе Јаков Милатовић је раније изјавио да би држава треба да се договори са Душком Кнежевићем око арбитраже у Хагу.

(Вијести.ме)