Српска могла преузети Дијализни центар, али није
БН телевизија је у посједу Уговора који је Република Српска 2000. године потписала са „Интернационалним дијализа центром“, али и анекса тог уговора којим је уговор продужен до 2022. године. Уговором се Српска обавезала на редовну испоруку пацијената том центру, а Уговор је продужен иако је Република Српска у читавој причи могла проћи много повољније, тврде наши извори.
Република Српска 04.02.2016 | 22:55
Република Српска, односно Фонд здравства и на крају бањалучки Клинички центар могли су постати власници Центра за дијализу, његових средстава и права уз преузимање свих пацијената без икакве надокнаде у априлу 2008. године. То је прецизирао члан 12.3 Уговора који су Влада, Фонд и Клинички центар потписали са Интернационалним дијализа центром у октобру 2000. године.
"Након истека иницијалног трајања, уколико се не постигне договор о продужењу овог уговора, Фонд ће преузети Центар за дијализу као предузеће, његова права, средства и обавезе, као и особље и пацијенте без икакве надокнаде, те исто предати КЦ Бањалука", пише у оригиналном уговору.
То се није десило, јер је Влада одлучила да са “Интернационалним дијализа центром” у мају 2007. године закључи анекс који је трајање уговора продужио на 21 годину, односно до 2022. године. То продужење, додуше, јесте било остављено као могућност у оригиналном уговору, али извори БН телевизије блиски здравственом систему Српске тврде да је логичније било да Српска, односно Клинички центар када су већ имали ту могућност, преузме средства и посао “Интернационалног дијализа центра”. Умјесто тога анексом је цијена појединачног третмана дијализе по пацијенту са 105 повећана на 110 евра, што је најскупље у региону. Анексом је загарантован број пацијената повећан са 110 на 200.
"Цијена сваког појединачног поступка је 110 евра. Цијена је фиксна и неће се мијењати током трајања основног уговора. Цијена не укључује трошкове деривата крви које пацијенти Центра примају трансфузијом, као ни привремене и трајне крвне приступе”, пише у анексу уговора.
Потписе на анекс уговоре ставили су Ранко Шкрбић, као тадашњи министар здравља, Горан Кљајчин, тадашњи директор Фонда здравственог осигурања, Милан Скробић, тадашњи директор Клиничког центра и
Милорад Додик, предсједник владе као свједок.
Република Српска иначе према подацима Главне службе за ревизију из 2012. годишње услуге дијализе плаћа 36 милиона марака.
БН ТВ
Коментари / 7
Оставите коментарМА СТА ЦЕ НАМ ТО
04.02.2016 16:43Има се мозе се као да смо Кувајт док неки муку муце како да опреме куце по Монте Карлу ми се замајавамо дијалза центром не иде другови не иде
ОДГОВОРИТЕПикси
04.02.2016 20:36Монте Карло, Швајцарска, Лакташи, Србац.
ОДГОВОРИТЕпрц
04.02.2016 20:42Па како би је онда преузео кумасин!!!
Владо Бања Лука
04.02.2016 21:23Ови странци и домаће режимлије по уговору имају право прве наплате из Фонда здравства. Значи, прво се намире они и њима слични, а од остатка се исплаћују плате и друге обавезе. Зато није ни чудно зашто плате у здравству дебело касне, а доктори и техничари масовно напушају Републику Српску...
ОДГОВОРИТЕзограф
05.02.2016 10:13Прво треба мало проуцити тему,услуге нису најскупље у региону и фонд дугује за услуге за неколико година.
ОДГОВОРИТЕбл
05.02.2016 12:55Услуге су најскупље у европи! Распитај се мало.
зограф
09.02.2016 21:45Назалост распитао сам се,зато и писем