Радници варају: На боловање, па на њиву

Од десетак хиљада радника, односно око четири одсто укупно запослених, колико је у сваком тренутку на боловању у Српској, двоструко је више оних са средњом школом него са високом, док се њихов број рапидно повећава у вријеме ударних пољопривредних радова!

Према ријечима доктора Миодрага Фемића, предсједника Струковног синдиката доктора медицине РС, пракса показује да како која сезона наилази, тако се број радника на боловању повећава, па дане намијењене лијечењу проводе у берби и сјетви, косидби и другим пољопривредним пословима. Истовремено, Фемић каже да се већина радника са високом стручном спремом тешко одлучује за боловање и лијечи се само када "догори до ноката".

Стара пракса

"Немамо прецизне бројчане податке, али слободно могу рећи да у пракси има двоструко више боловања код радника са средњом стручном спремом него код образованијих. Тешко је генерализовати, али многи узимају боловања не зато што су болесни, већ да би завршили сјетву или жетву. Пацијенти без устручавања траже од љекара да им дају боловање да покупе шљиве и оберу кукуруз. Дођу и кажу: "Доцо, дај седам дана само да покосим или оберем". Они очигледно процјењују да им се више исплати да добију плату мању од 10 до 30 одсто како би обавили послове код куће, него да раде. Исто тако, у нашим медицинским редовима ова се пракса само потврђује. Љекари долазе на посао све док могу да стоје на ногама и игноришу болест до максимума, а наше колеге техничари заиста иду на боловања много чешће", каже Фемић.

             Година            Радници на боловању

2011.              11.500 

2012.              10.500

2013.               9.000

2014.                9.100

Он додаје да би се овој пракси могло некако стати у крај када би држава, на чији терет иду боловања, појачала контроле, па би радници теже могли да врдају и на кварно узимају слободне дане.

"Потребно је да законом буду регулисана боловања, ко, како и колико дана може да даје и под којим условима. Има и онога, ко је навикао да ради, он за боловања не зна, а други који нису, смишљају начине да се извуку. Наравно, овдје нисмо говорили о људима који су стварно болесни", рекао је Фемић.

До почетка децембра 2015. године на боловању се, од укупно 240.000 запослених, у просјеку мјесечно налазило око 10.400 радника, што је нешто више у односу на 2014. годину када је мјесечни просјек био око 9.100 радника.

Међутим, у поређењу са 2012. годином, мањи је број одсуствовања са посла због боловања јер се тада на боловању у просјеку мјесечно налазило око 10.500 радника. Трошкови Фонда здравственог осигурања РС за накнаду плата за вријеме боловања дужих од 30 дана у првих 11 мјесеци 2015. године износили су око 9,9 милиона КМ.

Структура обољења

"Најчешћи разлози боловања дужих од 30 дана су болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, који учествују са око 20 одсто у укупном броју. На другом мјесту су трудноћа, рађање и бабине са око 11 одсто, а потом слиједе повреде на које одлази 10 одсто. Тумори чине 10 одсто, а болести система крвотока девет одсто разлога за боловање. Ових пет група обољења учествују са око 60 одсто у укупној структури разлога боловања. Преосталих 40 одсто чине душевни поремећаји, болести система за варење, болести нервног система итд. Када се посматрају боловања до 30 дана, према подацима које фонду достављају домови здравља, структура обољења је слична као и код боловања дужих од 30 дана. Наиме, најчешћи разлог боловања су повреде, болести мишићно-коштаног система, тумори, а затим боловања у вези са трудноћом, рађањем и бабинама, те болести система крвотока", рекли су у фонду.

Шкребић: Мијењати законе

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, каже да је неопходно мијењати законе како би се болесни радници одвојили од здравих у смислу коришћења плаћеног одсуства с посла.

"Болесног радника треба заштитити, а не тјерати га да ради кад не може. Зато се мора стати у крај овима који злоупотребљавају боловања како би обављали своје приватне послове. Сва боловања би се морала пребацити на терет фонда, па би онда сигурно било теже да се добијају дани за обављање приватних послова. Све ово највише кошта раднике којима је љекарска њега заиста потребна, јер многи од њих раде и кад реално не могу и када би требало да се опорављају", рекао је Шкребић.

(Пресс.ба)