Минерали у исхрани

Бор, цинк, селен, јод и бакар слабо заступљени у намирницама, али су неопходни. У поједином воћу, поврћу и риби ипак се крију ови драгоцени састојци.

РЕТКИ минерали који се у намирницама налазе у траговима, имају изузетну важну улогу. Чине саставне делове ензимског система и учествују у најразличитијим процесима размене материја у организму. С обзиром на то да их је природном исхраном често тешко надоместити, лекари препоручују њихов унос путем суплемената. Неки од ових минерала су бор, цинк, селен, јод, бакар, а зашто их у довољној количини нема у природном облику, објашњава др Ивица Јеремић из Института за реуматологију:

- Садржај минерала у храни у великој мери зависи од земљишта на коме биљке расту. Такође, воће и поврће гајено у интензивној производњи често садржи мање минерала, ако се не примењују специјална ђубрива са микроелементима. У неким земљама се, примера ради, вештачко ђубриво обогаћује селеном, зато што га нема довољно у земљишту, па самим тим ни касније у производима за исхрану. Осим тога, унос појединих минерала у великим количинама доводи до потирања других. Рецимо, велики унос цинка, може да омета дејство бакра, храна богата влакнима смањује апсорпцију гвожђа, калцијума, цинка и магнезијума...

* У чему се огледа важност бора?

- Дуго се сматрало да је важан само за раст биљака. Међутим, новија сазнања показују да је битан за функционисање нервног система код човека, одржавање здравља костију и лучење појединих значајних хормона, као што је, рецимо, естроген. Показало се, да уколико се бор даје у виду суплемената, у великој мери олакшава тегобе узроковане остеоартритисом, дегенеративном болешћу зглобова која погађа већину старије популације. Бор утиче и на изградњу коштане масе, па може бити од велике помоћи особама које болују од остеопорозе. Појачава и мождане функције, повољно утиче на меморију и повећава општу активност код старијих.

* Може ли узимање овог елемента на дужи рок да остави никакве лоше последице?

- Не. Људи у одређеним деловима света пију воду у којој се налази и по 10мг бора по литру, а немају никакве нежељене ефекте. Природни извор бора су јабуке, крушке, грожђе, урме, брескве. Нарочито је важно коштуњаво воће - бадем, лешник и кикирики, од поврћа махунарке, а соја посебно. У јеловник треба да се уврсти и мед, као и вино у умереним количинама. Да би бор био делотворан, неопходно је унети свега 3мг. За то су довољне две јабуке и сто грама несланог кикирикија. Ова количина смањује губитак калцијума за чак 40 одсто.

* Каква је улога цинка?

- Цинк улази у састав више од 100 ензима и контролише врло важне процесе у организму, као што су раст, пренос нервних импулса, лучење хормона и одбрана од слободних радикала. Неопходан је и за нормалан раст и развој деце, као и за сексуално сазревање адолесцената. Има изузетно важну улогу за функционисање имунског система. Чак и најмањи недостатак овог минерала може да повећа учесталост инфекција. У деловима света где га нема довољно значајно су чешће дијареје и упале плућа. Мањак присуства цинка праћен је губитком чула укуса што обично доводи до губитка апетита. Цинк је битан и за активирање витамина А, па његов неодстатак доводи до настанка болести сличној кокошијем слепилу.

* Да ли унос цинка у виду суплемената може да скрати време прехладе?

- Да, али узимање суплемената на своју руку, без консултације са лекаром, може бити контрапродуктивно. Дуготрајно уношење великих количина цинка може да смањи усвајање минерала бакра. Зато, ако се цинк уноси дуже од месец дана обавезно треба уврстити и препарат бакра. Узимање цинка на овај начин успорава и дегенерацију жуте мрље, која је чест узрок слепила старијих особа, али и повећава стварање сперматозоида. Због тога што поседују високу концентрацију овог минерала, остриге се сматрају правим афродизијаком. Цинка има и у другим морским плодовима, џигерици, јајима, мада се најлакше усваја из црвеног меса.

* Колико је важан селен?

- Веоам је битан у синтези хормона штитасте жлезде, као и у функцији имунског система. Поједина истраживања указују да су ниски нивои селена у крви повезани са чешћим оболевањем од различитих облика карцинома и срчаних болести. Међутим, узимање овог минерала у облику суплемената не показује јасну корист за превенцију кардиоваскуларних болести или карцинома. Њихова делотворност је потврђена код аутоимунских болести штитасте жлезде, веома честог Хашимото тиреоидитиса. У сваком случају, са суплементима селена не треба претеривати, јер су у већим количинама токсични. Најбоље га је узимати у природном стању, из рибе, меса и житарица. Такође, бразилски орах из Венецуеле расте на земљишту богатом селеном, па је и плод пребогат овим минералом. Заправо, он је "природна пилула селена". Само један до два ораха обезбеђује дневне потребе.

* Јод се такође сматра ретким минералом?

- Јод је неопходан за производњу хормона штитасте жлезде. Његов недостатак код деце изазива ментални и физички застој. Осим у морској соли, овај минерал се налази у морским плодовима, морској риби, јодираној кухињској соли, а има га и у неким минералним водама. Алге у макробиотичкој кухињи такође садрже завидне количине јода. У суштини, јод се уноси у довољној количини са кухињском сољу. Треба само водити рачуна и при крају кувања додати мало соли, јер дуготрајном термичком обрадом део јода може да испари. С друге стране, иако се морска со рекламира као здравија, она често није јодирана, па сходно томе садржи и значајно мању количину јода од препоручених доза.

* До каквих проблема доводи недостатак јода код одраслих?

- До појаве струме, односно гушавости, која представља увећање штитасте жлезде. Увећање се јавља као покушај да жлезда створи довољно хормона. Гушавост може да се јави и код претераног уноса намирница које садрже такозване струмогене материје. Оне се налазе у свежим купусњачама и блокирају усвајање јода. Кувањем се ове материје разлажу. Зато треба бити опрезан. Јер, уколико се дневно, редовно конзумира више од пола килограма свежег купуса или неке друге купусњаче, током неколико недеља може да се јави струма. Број оваквих случајева тек може да се увећа с обзиром на популаризацију веганске исхране и здравствене користи од свеже цеђених сокова.

БАКАР ВАЖАН ЗА ХЕМОГЛОБИН

БАКАР је посебно важан ретки минерал, јер без њега није могуће стварање хемоглобина, неопходног за постојање црвених крвних зрнаца. Бакар је и саставни део протеина и ензима, што јасно показује да учествује у многим процесима у организму. Између осталог и у формирању везивног ткива и функционисању централног нервног система. Претпоставка је да недостатак бакра игра одређену улогу у настанку тумора, а условљава и настанак малокрвности. Овог минерала има у грашку, пасуљу, сочиву, шкољкама, орасима, печуркама, а нарочито у цвекли.

Новости