Прича о највећем фудбалском генију Италије у 21. вијеку...

О Пирлу... Највећа Моратијева грешка и златна стопала као доказ да Бог постоји! Мислим, зато играм...

Фудбал 07.07.2015 | 23:20

Фудбалски Моцарт, мада сам Андреа Пирло себе више види као режисера, поздравио је Стари континент. Његовим чаролијама убудуће ће се радовати “преко баре“. Тамо где – барем је такво уврежено мишљење код нас Европљана – фудбал баш и не разумеју. Уосталом како је могуће да више воле бејзбол?! Али хедониста какав је Пирло управо је у Њујорку пронашао изазов каквом је тежио. У његов избор не треба сумњати. На крају крајева – кад сте видели да је лопту послао на погрешну страну?

Један од генијалаца фудбалске игре стога је заслужио омаж достојан његовог фудбалског умећа. А вероватно је ми нисмо толико добри писци колико је он добар фудбалер. Отуд ћемо се послужити изјавама оних који о фудбалу знају много више. Чија реч има тежину. Сви они су о Пирлу говорили искључиво у суперлативу.

Па да кренемо...

Роберто Бађо: “Кад смо играли заједно све је почињало од њега. Имао је невероватан дар да визуализује игре и предвиди шта ће се десити пре других. Та визија, оно што он чини са лоптом, оно што је способан да креира, све га то чини истинском суперзвездом. Андреа има нешто што се не виђа често“.

Масимо Морати (бивши председник Интера, који је 2001. године продао Пирла Милану): “Највише жалим што сам продао Пирла Милану. Била је то моја одлука. И јасно велика грешка. Највећа“.

Ђанлуиђи Буфон (по доласку Пирла у Јувентус 2011. године): “Кад је ми је Андреа рекао да долази прво што ми је пало на памет било је: ’Има Бога’. Играч таквог нивоа, да не помињем да је долазио као слободан играч, мислим да је то појачање века“.

Марчело Липи: “Пирло је тихи вођа. Он говори стопалима“.

Ћави: “Фудбалер са великим Ф. Спектакуларан је. Тренутно на планети не постоји играч који има Пирлов таленат. Играли смо много пута један против другог и пре но што смо постали професионалци. Увек сам био његов велики обожавалац“.

Збигњев Бонијек (пољска легенда фудбала и играч Јувентуса од 1982. до 1985. године): “Када Андреа Пирло додаје лопту то је као да је сакрије у сефу“.

Карло Анчелоти (о Пирловој “паненки“ против Енглеске на Европском првенству 2012. године: “Јесте ли видели шта је Пирло урадио? Само геније има такву интуицију“.

Пол Погба: “Пирло има стопала од злата. Кад бих само могао да шутирам лопту као он“.

Данијеле Де Роси: “Дирнуо ме је у душу – десет година смо били саиграчи. Он је пример за све“.

Антонио Конте: "Почаствован сам што сам тренирао Пирла".

Давид Виља (о доласку Пирла у Њујорк Сити): “Он је легенда. Веома важан играч за фудбал. И за сваког фудбалера“.

ПИРЛО О ПИРЛУ

“Волим да себе замишљам као режисера. И на терену и у животу уопште“.

“Лопту шутирам ала Пирло. Сваки шут има моје име. Сви су они моја деца“.

“Размишљао сам да баталим све. После Истанбула ништа више није имало смисла. То финале Лиге шампиона ме је угошило... Измислили смо нову болест – истанбулски синдром. Нисам се више осећао као фудбалер. Још горе – нисам се осећао као човек“.

“Не осећам притисак... Брига ме за то. У недељу поподне 9. јула 2006. сам у Берлину спавао и играо Сони плејстејтн. Увече сам изашао и освојио Светско првенство“.

“Људи који ме не знају мисле да сам много озбиљан, а ја сам у ствари шаљивџија. Волим да се забављам са људима који ме боље познају“.

“Надам се да ћу играти што је дуже могуће, али не желим да ме толеришу. Када схватим да је готово – биће готово“.