Дуго спавање скраћује живот

За све оне који воле да спавају следи лоша вест. Научници кажу да спавање дуже од девет сати скраћује живот. Али, оно што може да утеши јесте да једна поподневна дремка од пола сата може да нам, како се то каже „рестартује систем“.

Често се каже да су нам за здрав и квалитетан живот, спавање и сан важни исто колико и храна и вода. Када се саберу дани и године, чак трећину живота проведемо у спавању. Лекари тврде шест до осам сати, али шта ако спавамо краће или дуже од тога?

„Постоје људи за које се зна да су кратки спавачи или дуги спавачи, неки проведу цео животни век спавајући четири, пет сати ноћу и при томе квалитетно живе, они су свежи. Проблем је ако неко дуже спава последњих месец дана сваки дан, а да је то дуже од његовог уобичајеног спавања. Онда можемо говорити и неком поремећају“, каже докторка Гордана Мандић-Гајић са ВМА.

Ако је веровати појединим научним истраживањима више од девет сати сна, скраћује животни век. Са овим тврдњама не слажу се наши лекари, али поручују - који сат дуже проведен у кревету може указати на проблем.

„Да ли је то пролећни недостатак витамина, гвожђа, да ли се ради опоравку од неке тешке вирусне инфекције или је реч о неуролошком стању. Када се све то искључи размишљамо чисто о психогеном пореклу, то порекло може бити узроковано неким спољашњим факторима“, истиче докторка Гордана Мандић-Гајић.

Према њеним речима, вишак сна може да укаже да се неко налази у кризној ситуацији и подсвесно бежи у сан, а може бити последица неког стања као што је сезонска депресија.

Међутим када се наш биолошки часовник помера, настају проблеми. Посао се одлаже, обавезе гомилају, а живот компликује. Зато се за „рестартовање тела“ саветује поподневни сан од 30 минута, јер некада поручују лекари нисмо спавали као данас.

„Постоје читавим еволуциони циклуси у којем се мењала потреба за спавањем или количина, квантуми за спавање. Верује се да су давно наши преци који су били угрожени од стране предатора, нису спавали као данас. Спавало се испрекидано и на тренутке. Још један захтев организма“, објашњава неуролог Тихомир Илић са ВМА.

Количина сна зависи и од тога колико имамо година. На пример новорођенче спава до 18 сати дневно, адолесценти око девет, док се са годинама смањује време потребно за спавање. Старији од 65 година просечно спавају од четири до шест сати дневно.

Колико нам је сна довољно, зависи и од тога колико смо сна изгубили у претходним ноћима. Ако и после тога наставимо продужено да спавамо лекари саветују - јутарње излежавање у кревету не дуже од минута, туширање, вежбање и опуштајућу музику.

Извор: РТС