Dugo spavanje skraćuje život

Za sve one koji vole da spavaju sledi loša vest. Naučnici kažu da spavanje duže od devet sati skraćuje život. Ali, ono što može da uteši jeste da jedna popodnevna dremka od pola sata može da nam, kako se to kaže „restartuje sistem“.

Često se kaže da su nam za zdrav i kvalitetan život, spavanje i san važni isto koliko i hrana i voda. Kada se saberu dani i godine, čak trećinu života provedemo u spavanju. Lekari tvrde šest do osam sati, ali šta ako spavamo kraće ili duže od toga?

„Postoje ljudi za koje se zna da su kratki spavači ili dugi spavači, neki provedu ceo životni vek spavajući četiri, pet sati noću i pri tome kvalitetno žive, oni su sveži. Problem je ako neko duže spava poslednjih mesec dana svaki dan, a da je to duže od njegovog uobičajenog spavanja. Onda možemo govoriti i nekom poremećaju“, kaže doktorka Gordana Mandić-Gajić sa VMA.

Ako je verovati pojedinim naučnim istraživanjima više od devet sati sna, skraćuje životni vek. Sa ovim tvrdnjama ne slažu se naši lekari, ali poručuju - koji sat duže proveden u krevetu može ukazati na problem.

„Da li je to prolećni nedostatak vitamina, gvožđa, da li se radi oporavku od neke teške virusne infekcije ili je reč o neurološkom stanju. Kada se sve to isključi razmišljamo čisto o psihogenom poreklu, to poreklo može biti uzrokovano nekim spoljašnjim faktorima“, ističe doktorka Gordana Mandić-Gajić.

Prema njenim rečima, višak sna može da ukaže da se neko nalazi u kriznoj situaciji i podsvesno beži u san, a može biti posledica nekog stanja kao što je sezonska depresija.

Međutim kada se naš biološki časovnik pomera, nastaju problemi. Posao se odlaže, obaveze gomilaju, a život komplikuje. Zato se za „restartovanje tela“ savetuje popodnevni san od 30 minuta, jer nekada poručuju lekari nismo spavali kao danas.

„Postoje čitavim evolucioni ciklusi u kojem se menjala potreba za spavanjem ili količina, kvantumi za spavanje. Veruje se da su davno naši preci koji su bili ugroženi od strane predatora, nisu spavali kao danas. Spavalo se isprekidano i na trenutke. Još jedan zahtev organizma“, objašnjava neurolog Tihomir Ilić sa VMA.

Količina sna zavisi i od toga koliko imamo godina. Na primer novorođenče spava do 18 sati dnevno, adolescenti oko devet, dok se sa godinama smanjuje vreme potrebno za spavanje. Stariji od 65 godina prosečno spavaju od četiri do šest sati dnevno.

Koliko nam je sna dovoljno, zavisi i od toga koliko smo sna izgubili u prethodnim noćima. Ako i posle toga nastavimo produženo da spavamo lekari savetuju - jutarnje izležavanje u krevetu ne duže od minuta, tuširanje, vežbanje i opuštajuću muziku.

Izvor: RTS