Москва очајнички покушава да спријечи валутну кризу

Руска рубља пала је почетком ове године 13 одсто у односу на амерички долар и званична Москва се уз велики напор труди да спречи валутну кризу која би могла да се претвори у праву економску катастрофу.

Велики проблем представља и то што руска влада, банке и компаније имају дуг од скоро 678 милијарди долара, при чему око 130 милијарди долара морају да врате већ до краја ове године, речено је Тањугу у ФX Лидеру.

Након пада током децембра прошле године, од преко 50 одсто у односу на долар, руска рубља је после интервенције Централне банке Русије успела да надокнади претходни пад, али је почетком 2015. године поново пала 13 одсто.
Пре само годину дана руска економија остваривала је раст од 1,5 одсто, а председник Владимир Путин спремао се да организује зимску олимпијаду у Сочију.

Данас, годину дана касније, званична Москва се уз велики напор труди да спречи валутну кризу која би могла да се претвори у праву економску катастрофу.

На крају прошле године председник Путин назначио је као основни разлог финансијске кризе у овој земљи колапс цене нафте на светском тржишту и санкције које су западне земље увеле Русији.

Само у току прошле године руска рубља изгубила је 45 одсто своје вредности у односу на долар и чак се у једном моменту спустила на рекордно низак ниво.
Према подацима Блоомберга, руска национална валута имала је најгоре резултате током 2014. године од свих 170 светских валута.

Циљна инфлација, коју је поставила Централна банка Русије, била је пет одсто за прошлу годину, али је у реалности она достигла 9,4 и има тенденцију даљег раста.

Половином децембра 2014. године Централна банка Русије повећала је референтну каматну стопу са 10,5 на 17 одсто, што је највећи појединачни раст од када је земља банкротирала 1998. године.

ММФ очекује да ће због свега што се прошле године догодило, БДП Русије током последњег квартала 2014. и поред прогнозираног раста од 0,2 одсто бити скоро у потпуности избрисан.

Руски званичници су проценили да би током 2015. године активност економије могла да опадне и до пет одсто, уколико цена сирове нафте остане испод 60 долара по барелу, а већ у јануару ове године, цена "црног злата" потонула је испод 50 долара по барелу, што је најнижи ниво у последњих пет година.

Овај пад цене нарочито је погодио економију Русије, јер половина националног дохотка долази управо од извоза нафте и гаса. Очекује се да ће и очекивани буџетски дефицит бити око два одсто управо у зависности од цене нафте.

Раст дефицита довео је до тога да Путин нареди смањење јавних трошкова за пет процената. Ресори одбране и националне безбедности једина су министарства која ће бити изузета од овог смањења.

Девизне резерве које Русија има у страним валутама током прошле године пале су на 416 милијарди долара што је око 21 милијарду мање у односу на претходну годину. Руска влада, банке и компаније имају дуг од скоро 678 милијарди долара, од којих око 130 милијарди долара мора бити враћено већ до краја ове године, наведено је у анализи ФX Лидера.

ФX Лидер је Фореx платформа у Србији на којој може да се тргује валутним дериватима, златом, сировом нафтом и индексима на светским берзима.