Moskva očajnički pokušava da spriječi valutnu krizu

Ruska rublja pala je početkom ove godine 13 odsto u odnosu na američki dolar i zvanična Moskva se uz veliki napor trudi da spreči valutnu krizu koja bi mogla da se pretvori u pravu ekonomsku katastrofu.

Veliki problem predstavlja i to što ruska vlada, banke i kompanije imaju dug od skoro 678 milijardi dolara, pri čemu oko 130 milijardi dolara moraju da vrate već do kraja ove godine, rečeno je Tanjugu u FX Lideru.

Nakon pada tokom decembra prošle godine, od preko 50 odsto u odnosu na dolar, ruska rublja je posle intervencije Centralne banke Rusije uspela da nadoknadi prethodni pad, ali je početkom 2015. godine ponovo pala 13 odsto.
Pre samo godinu dana ruska ekonomija ostvarivala je rast od 1,5 odsto, a predsednik Vladimir Putin spremao se da organizuje zimsku olimpijadu u Sočiju.

Danas, godinu dana kasnije, zvanična Moskva se uz veliki napor trudi da spreči valutnu krizu koja bi mogla da se pretvori u pravu ekonomsku katastrofu.

Na kraju prošle godine predsednik Putin naznačio je kao osnovni razlog finansijske krize u ovoj zemlji kolaps cene nafte na svetskom tržištu i sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

Samo u toku prošle godine ruska rublja izgubila je 45 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar i čak se u jednom momentu spustila na rekordno nizak nivo.
Prema podacima Bloomberga, ruska nacionalna valuta imala je najgore rezultate tokom 2014. godine od svih 170 svetskih valuta.

Ciljna inflacija, koju je postavila Centralna banka Rusije, bila je pet odsto za prošlu godinu, ali je u realnosti ona dostigla 9,4 i ima tendenciju daljeg rasta.

Polovinom decembra 2014. godine Centralna banka Rusije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 10,5 na 17 odsto, što je najveći pojedinačni rast od kada je zemlja bankrotirala 1998. godine.

MMF očekuje da će zbog svega što se prošle godine dogodilo, BDP Rusije tokom poslednjeg kvartala 2014. i pored prognoziranog rasta od 0,2 odsto biti skoro u potpunosti izbrisan.

Ruski zvaničnici su procenili da bi tokom 2015. godine aktivnost ekonomije mogla da opadne i do pet odsto, ukoliko cena sirove nafte ostane ispod 60 dolara po barelu, a već u januaru ove godine, cena "crnog zlata" potonula je ispod 50 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednjih pet godina.

Ovaj pad cene naročito je pogodio ekonomiju Rusije, jer polovina nacionalnog dohotka dolazi upravo od izvoza nafte i gasa. Očekuje se da će i očekivani budžetski deficit biti oko dva odsto upravo u zavisnosti od cene nafte.

Rast deficita doveo je do toga da Putin naredi smanjenje javnih troškova za pet procenata. Resori odbrane i nacionalne bezbednosti jedina su ministarstva koja će biti izuzeta od ovog smanjenja.

Devizne rezerve koje Rusija ima u stranim valutama tokom prošle godine pale su na 416 milijardi dolara što je oko 21 milijardu manje u odnosu na prethodnu godinu. Ruska vlada, banke i kompanije imaju dug od skoro 678 milijardi dolara, od kojih oko 130 milijardi dolara mora biti vraćeno već do kraja ove godine, navedeno je u analizi FX Lidera.

FX Lider je Forex platforma u Srbiji na kojoj može da se trguje valutnim derivatima, zlatom, sirovom naftom i indeksima na svetskim berzima.