Купци и запослени у мрежи трговачког олигопола

Након што је хрватски Конзум купио словеначки Меркатор, а трговински ланац Бинго купио Интерекс, те постоји могућност да ће постати власник дијела словеначког Туша, који се недавно повукао са тржишта БиХ, поставља се питање да ли се на мала врата крше правила о конкуренцији И да ли ће због тога испаштати домаћи купци и добављачи.

С обзиром да се конкуренција свела на само два већа трговачка ланца, грађани, удружења потрошача, као и аналитичари, сматрају да постоји могућност наметања нелојалне куповне и продајне цијене или других трговачких услова којима се ограничава конкуренција.

 У удружењима потрошача питају да ли ће се, због мањка конкуренције, угрозити права потрошача: 

“Сада имамо ситуацију да имамо два или три велика трговачка ланца који сигурно диктирају цијене. Када смо упоређивали цијене два или више хипермаркета, увидјели смо да су оне скоро преписане. Тако да трговински ланци често злоупотребљавају своју позицију и држе монопол”, каже Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача Републике Српске.

Уколико би, због мањка конкуренције, велики трговински ланци одлучили да креирају правила тржишне утакмице, Конкуренцијско вијеће БиХ дужно је да реагује, каже Мурис Чичић, професор Економомског факултета у Сарајеву.

“Држава не одређује више цијене. Али, ако дође до генералног тренда повећавања цијена у оба ланца усљед недостатка конкуренције, онда је Конкуренцијско вијеће дужно да нешто уради. Мислим да би било важно да се јавност не заварава тиме да држава може утицати на цијене, то су нека прошла времена, то једноставно у тржишној економији не иде тако! Међутим, држава мора осигурати конкуренцију”, каже Чичић.

За разлику од комшија, БиХ по правилу не посеже ни за каквим мјерама заштите домаће привреде. Зато домаћи трговински ланци, а још више домаћи произвођачи, којима су врата страних тржних центара затворена или у најбољем случају тек одшкринута, не могу рачунати на помоћ државе. Посебно сада, када конкуренције готово да и нема, закључује економски аналитичар Елдар Диздаревић.

Извор: РСЕ