Хиљаду агената исламских земаља дјелује у БиХ

Под притиском Запада БиХ је прошле године протјерала двојицу иранских дипломата, али ситуација се још није смирила.

Према информацијама западних обавјештајних служби, по БиХ вршља 650 припадника иранске обавјештајне службе, али и шпијуни још неких исламских земаља, пише Јутарњи.хр.

Обавјештајне службе БиХ располажу са још 330 имена страних шпијуна, што значи да тренутно у тој земљи активно дјелује око 1.000 припадника обавјештајних служби исламских земаља исламског називника.

Цијела ова прича вуче коријене још од прије рата у БиХ, кад су иранске власти одмах почеле да успостављају добре односе са Странком демократске акције, коју је тада водио Алија Изетбеговић, а сада је на челу његов син Бакир, други пут изабран у Предсједништво БиХ.

Иран је одмах понудио све своје услуге, укључујући војне и обавјештајне, без обзира на то што је ријеч о шиитској држави, док су босански муслимани сунити.

Исламска обавјештајна мрежа успостављена је преко СДА, чији је оснивач био Алија Изетбеговић (Фото: Реутерс) Исламска обавјештајна мрежа успостављена је преко СДА, чији је оснивач био Алија Изетбеговић.

Међутим, Техеран је тада схватио да му се пружа готово јединствена прилика да у срцу Европе успостави ћелије преко којих би могао да координира своје операције на овом простору. У том плану нашла се и Хрватска, па је Иран врло брзо признао самосталност те државе и отворио на Пантовчаку отворио амбасаду с у то време великим бројем дипломатског особља - несразмерним нивоу односа двије земље. Данас је тај број смањен.

Осим тога, у Хрватској је тада била успостављена широка мрежа "хуманитарних" организација, које су нудиле помоћ великом броју избјеглица - прије свега из БиХ. Убрзо се показало да се већина тих организација бави искључиво обавјештајним активностима.

Питер Галбрајт је учествовао у операцији наоружавања босанских муслимана 1994, уз прећутну подршку Загреба.

Зато је влада у Загребу већини тих организација укинула дозволу за рад. Ипак, неке су остале активне и повезане с операцијом наоружавања босанских муслимана 1994. године из Ирана - у којој је учествовао и тадашњи амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт уз прећутну подршку хрватских власти.

БиХ је под притиском западних обавјештајних служби предузела кораке да ублажи тај утицај. Сарајево је чак прошле године протјерало двојицу иранских дипломата. Али, ситуација се није смирила. Иранска тајна служба успоставља и гради снажне контакте и с вехабијама/селафијама у Горњој Маочи, иако им та фракција иначе спада у непријатељску.

Кад се завршио рат у БиХ, иранска тајна служба је свој посао наставила преко културе и религије - најважнији пунктови Иранске револуционарне гарде у БиХ су научно-истраживачки институт "Ибн Сина" и Персијско-босански колеџ, који је отворен 1999. године у Илијашу.

С друге стране, припадници обавештајне групе Вевак делују кроз дипломатске канале. Циљ је био јасан: да се у БиХ максимално ојача бошњачки елемент да би се преко њега обезбједио утицај. У том смислу посебно важна била је линија према Бечу, за који је више пута истакнуто да је постао кључна тачка дјеловања исламских радикалних опција у овом делу Европе.