Направљен први лијек за превенцију мигрене

СВАКО ко је бар једном у животу имао мигрену тврди да нема горе главобоље. Пулсирајући бол, обично само на једној страни главе, са мучнином и повраћањем зна да потраје и 72 сата.

Здравље 26.07.2014 | 11:21

Подаци показују да од мигрена пати чак до 20 одсто популације - само у Европи 65 милиона људи бар једном годишње мора да лечи несносну мигренозну главобољу.Наука још није начисто ни шта је узрок овим главобољама, нити шта све могу да буду окидачи. Озбиљне мигрене, нарочито ако су учестале, не само да утичу на пацијенте, већ и на њихов породични, сексуални и пословни живот. Истраживања показују да пацијенти са мигренама, осим што трпе јаке болове, приликом напада постају нервозни, лако “побесне” на чланове породице, а касније их гризе савест због таквог понашања према ближњима.

Чак је и Светска здравствена организација мигрену прогласила једном од највише онеспособљавајућих хроничних болести, која доводи до губитка контроле свакодневног живота и негативно утиче на лични, социјални и професионални живот пацијента.

Окидача за мигрену има много, и разликују се од особе до особе. Код већине су то глад, измена режима сна, недовољно сна, недостатак магнезијума, одређена храна али и хормонски статус. Али, механизме који доводе до мигрене, као и тачне узроке, научници нису још у потпуности разоткрили. То је разлог променљивог успеха у лечењу мигрене - упркос моћним лековима који могу да сузбију бол. Они су ефикасни само ако се дају на време, на самом почетку напада. Научници до сада нису нашли начине да утичу на учесталост мигренозних напада, која код неких људи може да буде тако велика, да су добар део месеца онеспособљени за свакодневни живот.

Најновија истраживања су потврдила да код особа са мигреном, како оних који имају такозвану ауру, тако и оних који је немају, скенирања показују промену у структури мозга.

Последња истраживања су укључила анализу 19 студија о мигренама. Све су користиле неке од дијагностичких метода снимања, и све су потврдиле да људи са мигренама у већем проценту имају уочене промене на мозгу, од оних који немају ове болне главобоље.

Али, научници, попут Алона Могилнера, неурохирурга из Њујорка питају се да ли абнормалности уочене на магнетној резонанци главе значе да пацијенти имају мигрене због промена на мозгу, или промене на мозгу настају због ових главобоља? Већина лекара заступа став да пацијенти не треба да се брину око ових промена, и да ово откриће има већи значај за рад на новим лековима против мигрене, него за ток болести.

Недавно је Америчка агенција за храну и лекове одобрила експериментални лек, који би могао да помогне у превенцији мигрена, нарочито код особа које имају бар неколико мигренозних напада месечно. Два лека, од којих се један даје интравенозно, а други ињекцијом, део су новог приступа превенцији мигрена.

У питању су моноклонална антитела, која циљају мали протеин калцитонин пептид (ЦГРП) повезан са генима. Истраживања су показала да је овај протеин окидач за мигрену.

Резултати студије показали су да су пацијенти имали за 66 одсто мање напада мигрене пет до осам недеља после само једне дозе лека чије је име за сада АЛД403. У другом испитивању, пацијенти који су примили ињекцију, пријавили су слично побољшање три месеца после двонедељног третмана леком. Али, ови резултати, објављени на годишњем састанку Америчке академије за неурологију, прелиминарни су. Како сами признају, лекари су још под великим стресом док покушавају да дају одговоре на многа постављена питања.

Ипак, пацијенти са мигреном могу да се надају да ће овај лек у развоју ускоро моћи да им олакша муке, каже др Питер Годсбај, неуролог са Универзитета у Калифорнији, који је радио на обе студије, преноси портал еб мд. Тренутно се за превенцију мигрене користе лекови развијани за неке друге болести. То се пре свега односи на антидепресиве, лекове за повишени притисак и лекове против неуролошких напада.

С друге стране, лек који циља на ЦГРП је први лек направљен специјално за превенцију мигрене. Први прелиминарни резултати су веома охрабрујући, и чини се да би ови лекови могли да буду веома ефикасни.

Клиничко тестирање је укључило 163 пацијента који су насумице примали АЛД403, или плацебо инфузију. Пре третмана, сви пацијенти су имали мигрену пет до чак 14 дана месечно. Пет до осам недеља касније, пацијенти који су узимали лек имали су 5 до 6 дана са мигренама мање током једног месеца. Занимљиво је и да је група која је примала плацебо, осетила побољшање стања.