Ријешити проблеме прогнаних Срба из Хрватске

Линта је писмо предао у Амбасади Хрватске у Београду, изјавивши потом новинарима да представници удружења избеглих и прогнаних траже од Владе Хрватске да покаже стварну политичку вољу да се пронађу правична и трајна решења за проблеме са којима се суочавају оштећени грађани.

Он тврди и да се без решења тих 15 проблема, међу којима су враћање одузетих станарских права, као и покретне и непокретне имовине, не може говорити о успостављању поверења између два народа и пуној
нормализацији односа две државе.Линта је у писму затражио од хрватског премијера да подржи иницијативу

Коалиције удружења избеглица да се успостави стални дијалог две владе о проналажењу правичних решења за протеране и Србе повратнике у Хртватску.Према његовим речима, једна од основа сталног дијалога треба да буде имплементација међународних споразума, а посебно Бечког споразума о сукцесији из 2001. године, у коме се недвосмислено каже да ће свим физичким и правним лицима бити заштићени и права која су имали на дан 31. децембра 1990.године.

Линта је указао и да по том Споразуму сви уговори склопљени за време рата, под притисцима и претњама, требају да буду проглашени неважећим.Међу 15 проблема са којима се суочавају протерани и Срби повратници у Хрватској, а чије решавање тражи Коалиција удружења избеглица, су и обезбеђивање истих
услова откупа за бивше носиоце станарског права, који су добили такозвани алтернативни стан у Хрватској путем програма стамбеног збрињавања.

Уз правичну накнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину, тражи се и исплата доспелих, а неисплаћених пензија, као и признавање комплетног радног стажа до 1991. године и поједностављање процедура у вези признавања радног стажа за период од 1991. до 1995. године.

Коалиција удружења избеглица тражи да се обезбеди исплата девизне и динарске штедње, право на акције или новчана накнада за неучествовање у процесу приватизације, као и прекид судских поступака против Срба који не живе у обновљеним кућама у Хрватској или су их изнајмили и продали.

Тражи се и ревизија пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених, поштено процесуирање ратних злочина и других кривичних дела из ратног периода и престанак злоупотреба спискова осумњичених и оптужених, у сврху застрашивања протераних Срба.

Захтева се и процес завршетка процеса ексхумације и идентификације несталих, као и примена Уставног закона о правима националних мањина из 2002. године, који Србима у Хрватској обезбеђује и право на културну аутономију и заштиту националног и културног идентитета.