Riješiti probleme prognanih Srba iz Hrvatske

Linta je pismo predao u Ambasadi Hrvatske u Beogradu, izjavivši potom novinarima da predstavnici udruženja izbeglih i prognanih traže od Vlade Hrvatske da pokaže stvarnu političku volju da se pronađu pravična i trajna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju oštećeni građani.

On tvrdi i da se bez rešenja tih 15 problema, među kojima su vraćanje oduzetih stanarskih prava, kao i pokretne i nepokretne imovine, ne može govoriti o uspostavljanju poverenja između dva naroda i punoj
normalizaciji odnosa dve države.Linta je u pismu zatražio od hrvatskog premijera da podrži inicijativu

Koalicije udruženja izbeglica da se uspostavi stalni dijalog dve vlade o pronalaženju pravičnih rešenja za proterane i Srbe povratnike u Hrtvatsku.Prema njegovim rečima, jedna od osnova stalnog dijaloga treba da bude implementacija međunarodnih sporazuma, a posebno Bečkog sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine, u kome se nedvosmisleno kaže da će svim fizičkim i pravnim licima biti zaštićeni i prava koja su imali na dan 31. decembra 1990.godine.

Linta je ukazao i da po tom Sporazumu svi ugovori sklopljeni za vreme rata, pod pritiscima i pretnjama, trebaju da budu proglašeni nevažećim.Među 15 problema sa kojima se suočavaju proterani i Srbi povratnici u Hrvatskoj, a čije rešavanje traži Koalicija udruženja izbeglica, su i obezbeđivanje istih
uslova otkupa za bivše nosioce stanarskog prava, koji su dobili takozvani alternativni stan u Hrvatskoj putem programa stambenog zbrinjavanja.

Uz pravičnu naknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, traži se i isplata dospelih, a neisplaćenih penzija, kao i priznavanje kompletnog radnog staža do 1991. godine i pojednostavljanje procedura u vezi priznavanja radnog staža za period od 1991. do 1995. godine.

Koalicija udruženja izbeglica traži da se obezbedi isplata devizne i dinarske štednje, pravo na akcije ili novčana naknada za neučestvovanje u procesu privatizacije, kao i prekid sudskih postupaka protiv Srba koji ne žive u obnovljenim kućama u Hrvatskoj ili su ih iznajmili i prodali.

Traži se i revizija presuda za ratne zločine donesenih u odsustvu okrivljenih, pošteno procesuiranje ratnih zločina i drugih krivičnih dela iz ratnog perioda i prestanak zloupotreba spiskova osumnjičenih i optuženih, u svrhu zastrašivanja proteranih Srba.

Zahteva se i proces završetka procesa ekshumacije i identifikacije nestalih, kao i primena Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji Srbima u Hrvatskoj obezbeđuje i pravo na kulturnu autonomiju i zaštitu nacionalnog i kulturnog identiteta.