За море дамо око милијарду евра

Број српских туриста ће овог лета бити већи него претходних година, процењују у асоцијацији ЈУТА. Наши грађани бирају све јефтиније аранжмане, али се ни по коју цену не одричу летовања.

ТУРИСТИ из Србије се од свих Европљана најмање жале на туристичке агенције, али су и једини који готово никада не иду на излет. Купују најјефтиније аранжмане, 75 одсто њих изнајмљује апартман и храну носи од куће.

Тако би најкраће изгледао „фото-робот“ српског туристе који је сваке године све сиромашнији, толерантнији и летује - из навике.

- Сезона ће по броју продатих аранжмана бити десет одсто боља од претходне, али ће око 800.000 наших туриста који на одмор одлазе посредством агенција потрошити мање него лане - процењује Александар Сеничић, директор Асоцијације туристичких агенција ЈУТА. - А прошле године потрошили су мање него претпрошле. Агенције раде са минималним маржама, кредитирају путнике који плаћају на рате, чековима, позајмицом, картицама.

Процена је заснована на чињеници да су, и поред пораста броја путника и ноћења, аранжмани које уплаћујемо јефтинији, а неписано је правило да се за џепарац обично понесе онолико колико је плаћен и аранжман. Али, обрни-

-окрени, море и сунце по белом свету однесе нам милијарду евра.

Грчку већ читаву деценију нико не може да помери са Олимпа, омиљене дестинације наших туриста. Од 841 милион евра, колико смо прошле године потрошили ван земље, чак 142 милиона оставили смо Грцима. Само током лета север Грчке добије српску „финансијску ињекцију“ од 80 милиона евра. То нас сврстава у земље које највише „помажу“ Грчкој да изађе из кризе. Притом, реч је само о званичним подацима Народне банке Србије, без урачунатог кеша који туристи потроше у супермаркетима, кафанама, бутицима... Турској „оставимо“ 62 милиона евра, што је 20 милиона евра више него што наши туристи потроше у суседној Црној Гори и 40 милиона више него што оставимо Хрватској.

Рани букинг је био 30 одсто бољи него лане, а уплате за лето почеле су да стижу још у децембру. Добар део апартмана и хотела био је продат већ до краја фебруара.

- Грчка острва су нас пријатно изненадила, па ће највише чартера бити за Крф, Родос и Крит - каже Милан Лаиновић из „Белвија“.

- Додатне капацитете узели смо за Кефалонију и Закинтос. То значи да су се туристи ужелели грчких острва и путовања авионом. Приметили смо и да више, практично, не постоји трећа дестинација. Наиме, Грчка убедљиво води, Турска је друга и трећег - нема.

Наши туристи избегавају Египат и Тунис, иако тамо више нема нереда, а цене су ниске. Шпанија је сваке године све скупља, па број наших туриста на Мајорци и Коста Брави опада. Дестинације у Италији бележе константан раст. Бугарска се на опште изненађење „вратила у игру“, што сведочи о нашој платежној моћи.

Упркос повећању тражње за аранжманима са авионским превозом, сада 75 одсто наших туриста летује у апартманима, путује целу ноћ аутобусом и на летовање носи храну у коферу. Проценат жалби наших туриста у односу на број остварених аранжмана износи 0,04 одсто, што је европски минимум. У земљама ЕУ жалбе износе и по три одсто продатих аранжмана.

Од ЕУ се разликујемо и по парадоксу да, док у Европи расте број индивидуалних путовања, у Србији, од укидања виза, расте број организованих путовања. Сада тај однос износи 90 одсто за путовања преко агенција и 10 одсто за индивидуалце. То чуди само лаике, јер по цени аранжмана не може да се плати смештај и превоз.

- Нашим људима као да је летовање постало последњи бедем достојанственог живота - каже Сеничић. - Најбоља година за српски туризам била је 1996. када су серије чартера одводиле наше туристе широм Медитерана. Одседали су у одличним хотелима и одредишта бирали по понудама излета.