ДП: Додик је посљедњи који може говорити о моралу!

Поводом учесталих оптужби предсједника Републике, Милорада Додика, у вези са помиловањима за која је рјешења потписао бивши предсједник Републике Српске  Драган Чавић,сматрајући да се ради о оркестрираном блаћењу политичких противника у режији Милорада Додика, дужни смо одговорити на оптужбе упућене на адресу предсједника Народног демократског покрета: <а хреф="хттп://www.

Република Српска 25.09.2013 | 18:01 Поводом учесталих оптужби предсједника Републике, Милорада Додика, у вези са помиловањима за која је рјешења потписао бивши предсједник Републике Српске  Драган Чавић,сматрајући да се ради о оркестрираном блаћењу политичких противника у режији Милорада Додика, дужни смо одговорити на оптужбе упућене на адресу предсједника Народног демократског покрета: Милорад Додик је последња особа која може говорити о политичком моралу јер да га има, јавно би говорио о  помиловањима за која су рјешења потписали сви досадашњи предсједници , а не само Чавић и Шаровић. Да је имао намјеру отворити питање предсједничког института помиловања, као политичко питање које треба реформисати, објавио би и податке о помиловањима за која су рјешења потписали сви досадашњи предсједници Републике Српске, па и његове страначке колеге, такође бивши предсједници РС, Милан Јелић и Рајко Кузмановић. Тада би његов однос према овом питању био институционализован, а овако , како га је он поставио, однос према помиловањима има искључиво дневно политички карактер, са циљем дискредитовања Драгана Чавића и Мирка Шаровића. Нажалост, информације које долазе из Додиковог окружења о помиловањима која је потписао бивши предсједник РС, Драган Чавић, тенденциозно су пласиране у јавност, без описа околности које су претходиле Одлукама кроз мишљења Министарства правде РС и надлежних правосудних установа које су покретале поступак помиловања. Све ово је рађено са намјером дискредитације политичког противника, и то са временском дистанцом од готово 10 година од када су се помиловања десила. Навешћемо само неке примјере помиловања о којима Додик ћути, а она су урађена са циљем да се њихови страначки кадрови и пријатељи који су пресуђени за кривична дјела ослободе терета кривичне прошлости брисањем изречених казни из регистра, како би након тога страначком кадровском политиком били распоређени на дужности или на друге послове на којима не би могли бити јер имају правоснажни изречене казне. Милан Јелић и Рајко Кузмановић, бивши предсједници Републике Српске, помиловали су брисањем осуде Чеду Вржину, некадашњег Министра правде у влади Милорада Додика, Ђорђа Самојка, некадашњег судију Основног суда у Сокоцу, Драгана Товиловића, директора грађевинског подузећа “11. новембар” из Српца и Радомира Нешковића, бившег директора Радио-телевизије РС. Вржина и Самојко су проглашени кривим за злоупотребу положаја, Товиловић за закључене штетног уговора, а Нешковић за несавјестан рад у служби. Брисањем осуда из регистра кривичних дјела, поменути Додикови претходници на функцији предсједника Републике Српске , омогућили су осуђеним функционерима да наставе радити у институцијама у којима је запошљавање условљено прибављањем увјерења о некажњавању. Вржина је каријеру наставио као директор КПЗ Кула у Источном Сарајеву, Нешковић је наставио каријеру као професор на бањалучком Факултету политичких наука, Товиловић јепостао замјеник начелника Општине Србац, а Самојко има своју адвокатску канцеларију у Сокоцу. Да још подсјетимо Додика да у његовој Влади већ годинама без прекида функцију министра врши Петар Ђокић , лице са правоснажном пресудом за кривично дјело преваре,и то у ресору рада и борачких права. Додик је такође констатовао да се са становишта уставности и законитости не може оспорити да су одлуке о помиловањима дискреционо право Предсједника РС, и да питање оцјене законитости и уставности тих рјешења није у његовој надлежности, али је по њему питање моралности тих предсједничких рјешења нешто о чему има право дати свој суд. Када већ говори о моралу својих претходника, било би добро да коначно одговори: 1.Да ли је морално то што је његов пријатељ Миленко Чичић посредством свог предузећа „Калдера компани“ продао  мјенице пропалој Балкан Инвестмент Банци , а затим је тих 7 милиона КМ мјеница са доспјећем на 20 година откупила ИРБ РС ? 2.Да ли је морално то што је његов кум Миле Радишић добио привилеговани уговор са Телекомом од којег ће имати корист мјерену десетинама милиона КМ на основу одлуке Управног одбора Телекома из 2009.године када је власт у РС водио Милорад Додик а у Србији Борис Тадић ? 3.Да ли је морално да његов кум Будимир Станковић изда Републици Српској посредством своје фирме мјеницу без покрића од 1,5 милиона КМ а да га нико не гони за ово кривично дјело ? 4.Да ли је морално да тај исти кум, Будимир Станковић, укњижи у власништво око 400 дунума скупоцјеног градског грађевинског земљишта у Бањалуци у власништву Пољопривредне школе које је стекао замјенама за безвриједно сеоско земљиште око Бањалуке и Лакташа, чиме ће остварити зараду вриједну десетине милиона КМ ? 5.Да ли је морално финансирати властити кошаркашки клуб Игокеа новцима Балкан Инвестмент Банке у времену у којем је та банка убрзано ишла у пропаст због криминала њених власника ? 6.Да ли је морално дати своме сину државни кредит од 3 милиона КМ у вријеме обављања функције предсједника Владе РС ? 7.Да ли је морално своме рођеном брату омогућити да у власништво укњижи стотине дунума државног земљишта на којем је засађен приватни воћњак, у вријеме обављања функције Предсједника Владе РС? Морал је ријеч на коју се Милорад Додик не може позивати , јер у многим одлукама које је донио, или на које је утицао , Република Српска је остала без десетина милиона средстава и имовине, која се прелила у џепове или власништво његових рођака, кумова и пријатеља. Извор: ДП ИНФО