Берзани најавио оставку послије избора предсједника

Лидер италијанског лијевог центра Пјер Луиђи Берзани саопштио је да ће поднијети оставку пошто су противници у оквиру партије одбацили и једног и другог кандидата које је он подржао за новог предсједника, што додатно продубљује кризу у Италији.

Република Српска 20.04.2013 | 10:15 Лидер италијанског лијевог центра Пјер Луиђи Берзани саопштио је да ће поднијети оставку пошто су противници у оквиру партије одбацили и једног и другог кандидата које је он подржао за новог предсједника, што додатно продубљује кризу у Италији. Након два драматична дана и четири круга гласања за предсједника у парламенту, која су окончана неуспјешно, Берсани је на састанку са посланицима рекао да ће поднијети оставку на мјесто лидера Демократске партије (ДП) чим буде изабран нови шеф државе, јавио је Ројтерс. Због овакве пометње у редовима лијевог центра, који има највећи број посланика у парламенту, повећава се вјероватноћа за пријевремене изборе током љета с циљем окончања политичког ћорсокака у Италији, који траје од општих избора у фебруару. Засад није познато ко би могао да преузме вођство ДП-а, али би Берзанијев одлазак могао да отвори пут за његовог архипротивника Матеа Рензија, динамичног 38-годишњег градоначелника Фиренце. Посланици су најпре одбили да изгласају кандидата лијевог центра Франка Маринија, а Берзани је оставку најавио убрзо пошто је бивши премијер Романо Проди објавио да се повлачи из предсједничке трке, након што више од 100 електора лијевог центра није послушало инструкције лидера странке да за њега гласа у парламенту. Поред тога, избор Продија за предсједничког канидата изазвао је прави бијес лидера десног центра Силвија Берлусконија, кога је Проди два пута побиједио на општим изборима. Одлазећи предсједник Ðорђо Наполитано, чији мандат истиче 15. маја, није успио да нађе пут за излазак из пат позиције на политичкој сцени Италије. Без нове владе, напори да се трећа по величини економија зоне евра извуче из рецесије и спроведу значајне реформе остаће блокирани, док све већа стопа незапослености и све слабији животни стандард изазивају незадовољство јавности.