Стивен Хокинг: Нећемо преживјети још 1.000 година на земљи

Република Српска 13.04.2013 | 15:00

Британски физичар Стивен Хокинг, који је живот посветио разоткривању тајни свемира и који је и лично имао прилике да искуси бестежинско стање, данас се заложио да се истраживање свемира настави - за добро човјечанства. Овај 71-годишњи научник, наиме, не вјерује да ће човјечанство преживјети наредних 1.000 година “ако не побјегне даље од наше крхке планете”. Професор Хокинг је ову примједбу изрекао приликом своје посјете медицинском центру Седарс-Синај у Лос Анђелесу, гдје је посјетио лабораторију за рад на матичним ћелијама, усредсређену на настојање да се успори напредовање Лу-Геригове болести . То је неуролошко обољење које је Хокингу констатовано још прије 50 година, када је био студент на Универзитету Кембриџ. Научник се том приликом присјетио како је након тога био депримиран и како у прво вријеме није видио сврху у довршавању свог доктората. Касније му се, међутим, воља за живот и рад вратила, уз закључак да “ако разумијете како свемир функционише, можете на извјестан начин да га контролишете”. Професор Хокинг, познат по свом раду на црним рупама и поријеклу космоса, чувен је и по томе што је концепте езотеријске физике приближио широкој публици, у својим књигама које су постале бестселери, а међу којима је најпознатија ”кратка историја времена”, продата у преко 10 милиона примјерака широм свијета. Професор хокинг је успио да поживи дуже од већине обољелих од лу-Геригове болести, познате и као амиотропна латерална склероза. АЛС напада нервне ћелије мозга и кичмене мождине које контролишу мишиће, тако да обољели постепено имају све више потешкоћа са кретањем, али и са дисањем, а живот им се лагано гаси. Засад нема начина да се ова болест излијечи или заустави, а број обољелих који поживе дуже од једне деценије је веома мали. У том смислу професор Хокинг представља необјашњив изузетак, али тренутно је потпуно непокретан и потребна му је цјелодневна њега, комуницира само мајушним покретима браде, а уз помоћ компјутера монтираног на његову инвалидску столицу мисли моће да изрази монотоним роботичким гласом. Упркос својој дијагнози професор је, међутим, остао активан, а 2007. је чак и лебдио попут астронаута у бестежинском стању, у специјалним условима створеним унутар авиона. - Колико год да је тешко, увек постоји нешто што можете да радите и да у томе будете успјешни - тврди професор. Професорово залагање за даље истраживање свемира стигло је у тренутку у ком НАСА свој овогодишњи буџет за истраживање планета, које је кључно када се ради о налажењу настањивих планета које би могле да послуже као алтренатива земљи, смањује за 300 милиона долара у корист других пројеката.