Ђинђићева дјеца очевим стопама

Метак који је 12.

Република Српска 12.03.2013 | 14:14 Метак који је 12. марта испаљен из Улице адмирала Гепрата јесте био пуцањ у Србију, али никога та рана није забољела као дјецу убијеног премијера. Јовани и Луки Ђинђићу тај метак одузео је оца, прекинуо дјетињство и заувијек промијенио живот. Терет који је тада пао на њихове душе није само терет одрастања без оца. То је и тежина коју носи презиме великог политичара, који је животом платио борбу за демократију у земљи у којој је данас немогуће причати о политици а да се прије или касније не помене презиме Ђинђић. Од раног дјетињства њихов живот био је обележен политичком каријером њиховог оца. Тада трогодишњи Лука био је један од јунака чувених шетњи у зиму 1996/1997. године. На очевим раменима дремао је, или се смијао и ђускао уз звуке удараљки, које су давале ритам протестима. Његова слика на очевим раменима на челу демонстраната испред којих је био постављен транспарент "Београд је свијет“ - обишла је свијет. Данас Лука има 20 година. Завршио је четврту годину средње школе у Северној Каролини у Америци, а прошле године се вратио у земљу. Уписао се на Факултет политичких наука у Београду, пишу "Новости." У новембру је учествовао на студентском скупу на Копаонику. Дошао је са другарицом. Није био претерано заинтересован за изласке, већ је био концентрисан на предавања и дебате", испричао је листу један од студената који је био на Копаонику. "Тема су били избори у Америци, а Лука је све време активно учествовао у расправама. Отварао је теме попут оних - колики ће бити утицај малих политичких странака на изборе у САД и какав је њихов статус, како ће избор новог сенатора у Мериленду утицати на коначан резултат избора. Био је одлично обавјештен и веома знатижељан." Лукине колеге и професори са којима смо причали кажу да је увијек насмијан и љубазан и да успјешно носи бреме свог оца. О њему, ипак, никада не говори. Његова сестра Јована је студенткиња четврте године комуникације и односа са јавношћу на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. Један је од најбољих студената, а професори је описују као веома савјесну, вриједну и скромну. Једне године је као врхунски студент добила стипендију, али је одбила да је прими. Рекла је да она има новца да плати студије, а да би стипендију требало да добије неко коме је потребнија", причају нам Јованини професори. "Увијек се ослања на свој рад и знање и никада се не позива на чињеницу да је кћерка Зорана Ђинђића. И Јованине колеге са студија кажу да дуго нису ни знали ко су њени родитељи, пишу "Новости." "Она, једноставно, не говори о томе. За разлику од многих којима је довољно то што су некада прошли поред Ђинђића, па да почну да говоре о "свом пријатељу Зорану“, Јована никада не истиче свог оца. Жели да буде своја и да је људи цијене због тога што је она сама то заслужила."