ХАГ:ПРИЧА О СРЕБРЕНИЦИ СВЕ ВИШЕ БЛИЈЕДИ

Министар спољних послова бивше СР Југославије Владислав Јовановић потврдио је данас, на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, да је у Сребреници јула 1995.

Република Српска 27.02.2013 | 18:30
ХАГ:ПРИЧА О СРЕБРЕНИЦИ СВЕ ВИШЕ БЛИЈЕДИ
Министар спољних послова бивше СР Југославије Владислав Јовановић потврдио је данас, на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, да је у Сребреници јула 1995. био "ужасан масакр" и рекао да починиоци морају бити кажњени.Јовановић је свједочио у одбрану Караџића, тадашњег предсједника Републике Српске, који је оптужен и за убиство 7.000 сребреничких Муслимана пошто је Војска РС заузела Сребреницу 11. јула 1995. Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер (Тиегер), Јовановић је потврдио да је свједочећи у Трибуналу 2005. године, на суђењу некадашњем предсједнику Србије Слободану Милошевићу, убиство у Сребреници назвао "ужасним масакром". "То је моје мишљење и дан данас", казао је у судници Јовановић. Потврдио је и да је у разговору с тужиоцима Трибунала 2009. рекао да је "врло тужан што су Срби умијешани у тај злочин", зато што је поштовање ратних заробљеника било у српској традицији. На сугестију тужиоца, Јовановић је прихватио и да је тада рекао да починиоци сребреничког масакра морају бити кажњени, али да не зна да ли су тај злочин извршили уз одобрење претпостављених - Караџића и команданта ВРС Ратка Младића. Свједок је потврдио да је сличне погледе изложио и 2008. у интервјуу сарајевском недјељнику "Слободна Босна", у којем је изјавио и да му није било јасно зашто су босански Срби три и по године држали Сарајево у опсади. Упитан зашто је онда у изјави Караџићевој одбрани сугерисао да о догађајима у Сребреници није имао сазнања, Јовановић је одговорио да је подробније о томе сазнао касније, а да сазнања није имао 1995, када је био представник СРЈ у УН. Јовановић је подсјетио и да је муслимански званичник из Сребренице Ибран Мустафић недавно изјавио да је тадашњи командант Армије БиХ у тој енклави, Насер Орић "директно одговоран за смрт између 500 и 1.000" Муслимана који су из Сребренице кроз шуму покушали да побјегну до Тузле. Одговарајући на Караџићева питања у додатном испитивању, Јовановић је рекао да има утисак "да је број тих несрећника који су страдали, пренаглашен и пренадуван". Јовановић је казао да му је тврдња да су "Муслимани дјелимично побили сами себе" дјелује "мање невјероватно него прије 18 година". У наставку извођења доказа одбране, Караџић, који се брани сам, пред судије је извео свједока Милована Лелека који је негирао наводе оптужнице о прогону Муслимана из Рогатице 1992. Окривљујући муслиманску страну за избијање рата, што су учинили сви досадашњи Караџићеви свједоци, Лелек је тврдио да се Рогатичка бригада ВРС, у којој је био начелник штаба, само бранила. Свједок је тврдио и да је, насупрот наводима оптужнице, у средњој школи у Рогатици био "сабирни центар" у који су муслимански цивили добровољно дошли како би се склонили од сукоба. Војне и цивилне власти босанских Срба потом су, како је посвједочио Лелек, "омогућили муслиманским цивилима да промјене мјесто боравка, привремено, ако то желе". На Караџићево питање да ли је, како пише у оптужници, у згради школе било малтретирања, пребијања и силовања притвореника, свједок је одговорио да није улазио у тај сабирни центар, који је чувала цивилна полиција. Рекао је, међутим, да се "често дешавало да у Рогатицу долазе Аркановци, Шешељевци, ко није долазио" и да је полиција настојала да спријечи да Муслимани буду малтретирани. У унакрсном испитивању, тужитељка Катрина Густафсон (Цатрина Густафссон) предочила је свједоку исказе свједока о злостављању у школи, али је Лелек изјавио да то не може да коментарише, јер у школу није улазио. Исти одговор свједок је дао и пошто му је предочено да је један од његових старјешина послије рата у БиХ осуђен због прогона муслиманског становништва из Рогатице Суђење Караџићу (67) се наставља сутра. Оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шљемова" УН, 1992-95.    

Коментари / 0

Оставите коментар