Прекинут поступак за рехабилитацију Драже Михаиловића

Република Српска 22.02.2013 | 15:49

Поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића прекинут је данас пред Вишим судом у Београду до правноснажности пресуде о тачном датуме његове смрти. Први Основни суд у Београду донео је одлуку, према којој је Михаиловић стрељан 31. јула 1946. године на коју су предлагачи рехабилитације поднели жалбу, јер тврде да је Михаиловић убијен 17. јула 1946. Председавајући судским већем Александар Ивановић рекао је да се поступак рехабилитације прекида до правоснажности поступка којим би се утврдио тачан датум Михаиловићеве смрти који је значајан за процес рехабилитације. "Прошло је скоро годину дана од почетка процеса, а даље водјење поступка без датума би било нецелисходно", рекао је Ивановић и додао да ће поступак рехабилитације бити настављен даљим саслушањем историчара Бранка Латаса, након утврдјивања датума Михаиловићеве смрти. Пуномоћник предлагача за рехабилитацију Михаиловића Зоран живановић рекао је да сви извори говоре да је Михаиловић стрељан 17. јула 1946. године, односно два дана по изрицању пресуде, што значи да њие имао право на жалбу и да му пресуда није ни уручена. живановић је новинарима испред зграде Вишег суда рекао да је померање тачног датума Михаиловићеве смрти покушај да се представи да је генерал имао фер и поштено судење. живановић је додао да ће тражити да се поступак утврдјивања тачног датума Михаиловићеве смрти што пре надје пред надлежним судом као и да неће имати нове предлоге у вези саслушања нових сведока у процесу за рехабилитацију. Одлука о рехабилитацији биће донета у писаној форми, неће се јавно објављивати, већ ће њен писани отправак бити достављен странкама у поступку, после чега ће и јавност моћи да се упозна са одлуком суда о рехабилитацији Михаиловића. Пред Вишим судом у Београду у поступку за рехабилитацију данас је наставио сведочење историчар Бранко Латас, али је саслушање прекинуто, а предлагачи рехабилитације треба до следећег рочишта да се упознају са књигом "Сарадња четника Драже Михаиловића са окупаторима и усташама (од 1941. до 1945.)" чији је Латас приредјивач и чију је градју користио за сведочење. Латас, кога је као сведока предложио СУБНОР, навео је током саслушања да је као градју за књигу користио архиву која је микрофилмована и која се налазила у Војно-историјском институту у Београду, а која се сада вероватно налази у Војном архиву у жаркову. Латас је током сведочења навео да су Немци знали где се налази Михаиловић, али да никада нису покушали да га ухвате док су Јосипа Броза Тита покушали да ухвате 25. маја 1944. у операцији Десант на Дрвар. Током сведочења, Латас је рекао и да је Михаиловић као командант четничког покрета 30. новембра 1941. дао инструкцију за легализацију четника у недићевски режим, а да је Павлу Дјуришићу 20. децембра 1941. године издао директиве за стварање етнички чисте Србије. Он је истакао и да је Дјуришић 13. фебруара 1943. године обавестио Михаиловића да је у три санџацка среза "убијен сав муслимански живаљ и да су спаљене њихове куће". Испред зграде Вишег суд уочи почетка наставка поступка за рехабилитацију Михаиловића, окупило се неколико десетина присталица и противника тог процеса, а они су се разишли без инцидената. Први основни суд у Београду прогласио је прошле године Михаиловића мртвим, после готово 60 година, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године. Медјутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврдјивање смрти нису задовољни том одлуком, јер доводи у сумњу чињеницу да је стрељан 17. јула 1946. године и изјавили су жалбу. Судско решење о проглашењу Михаиловића мртвим је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, јер не постоји ниједан званичан доказ о његовој смрти, односно званичних података о томе где је и кад је погубљен и сахрањен. Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осудјен на смрт стрељањем, као и враћање градјанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор медјународног права Смиља Аврамов и други. Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка судјења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред судјење. Државна комисија је раније утврдла да је Михајловић два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један" на Ади Циганлији, али је суд као датум његове смрти одредио 31. јул 1946. године. Српски либерални савет изјавио је жалбу на решење Првог основног суда у Београду, којим је 31. јул 1946. одредјен као датум смрти Драгољуба Драже Михаиловића, јер сматра да то нема никакве везе с даном смрти и да даје простор за разне манипулације око процеса рехабилитације генерала који је у току. Адвокат Зоран живановић је као пуномоћник СЛС у жалби предложио да првостепени суд преиначи решење, тако што ће утврдити као датум смрти 17. јул 1946. године, подсећајући да је из доказа утврдјено да је Михаиловић тада стрељан. Он наводи и да предлагачи нису поднели предлог за проглашење несталог лица за умрло, већ предлог за утврдјивање смрти, јер "Михаиловић није нестао, већ је стрељан по судској пресуди".