Девет тачака за напад након преузимања Конгреса САД
• Демократе ће преузети контролу над Конгресом, отварајући могућности за истраге.
• Истраживања показују да грађани страхују од превеликог броја политичких истрага.
• Међу предложеним истрагама су Трампове реновације, депортације и лично богаћење.
• Бројне контроверзе, укључујући војну акцију и финансијске интересе, могу утицати на политичку стратегију демократама.
• Утврђивање одговорности за корупцију постаје кључно питање пред предстојеће изборе.
Демократе ће ускоро преузети контролу и над Представничким домом и над Сенатом Конгреса Сједињених Америчких Држава.
Свијет 21.11.2026 | 16:53
Захваљујући благом приступу председника Доналда Трампа етичким правилима у државној управи, као и његовом непоштовању устаљених норми, правила и закона, пред демократама ће се отворити читав низ могућности за покретање истрага.
Међутим, то пред њих поставља и једну дилему: на шта би заправо требало да се усредсреде?
Чини се да амерички грађани показују прилично ограничено интересовање за велики број политичких истрага. Анкета истраживачког центра Пеw Ресеарцх Центер, објављена ове седмице, показала је да је 67 одсто грађана више забринуто да ће демократе у Конгресу покренути „превише“ истрага, док 31 одсто сматра да би их могли покренути „премало“.
Покретање великог броја истрага могло би довести и до тога да грађани не буду у могућности да посвете довољно пажње ниједној од њих, наводи се у анализи ЦНН-а.
Дакле, на шта би демократе требало да се усредсреде?
ЦНН наводи девет истрага које, из практичних и политичких разлога, имају највише смисла за демократе.
9. Напади на бродове
Америчка војска извела је 19. септембра још један напад на брод за који се сумња да је превозио дрогу у Карипском мору.
Администрација тврди да су мете ових напада кријумчари дроге који представљају „незаконите борце“.
Међутим, чак су и поједини републиканци изразили незадовољство због онога што би се, у суштини, могло сматрати вансудским убиствима.
То је посебно дошло до изражаја након што је откривено да је војска извела и други, такозвани напад „двоструким ударом“ (доубле-тап) на наводни брод кријумчара дроге у Карипском мору.
Демократски сенатор Тим Кејн из савезне државе Вирџиније изјавио је да је прегледао доступне доказе и закључио да су у тим нападима вероватно незаконито убијени „људи који нису били укључени у трговину наркотицима“.
Проблем за демократе могао би да буде то што не желе да оставе утисак да штите наводне кријумчаре дроге. Ипак, ови напади су толико неуобичајени и озбиљни да би било неодговорно не покушати да се дође до додатних информација о њима.
8. Трампове реновације и грађевински пројекти
Трамп је без претходног упозорења срушио источно крило Беле куће, иако је раније тврдио да то неће учинити.
Његова администрација упорно је покушавала да постави Трампово име на Кенеди центар, а затим је сакрила фасаду зграде након што је судија наредио да се његово име уклони.
Контроверзе су пратиле и радове на рефлектујућем базену код Линколновог меморијала. Радови су, чини се, изведени на брзину, а резултат је био лош. Уз то, посао је додељен без спровођења конкурентског поступка јавне набавке.
Треба поменути и оптужницу против једног мушкарца, који је, како се чини, оптужен како би се поткрепиле Трампове неутемељене тврдње о вандализму.
Министарство правде касније је одустало од тог случаја. А то је само оно што је до сада познато.
7. Илон Маск
Ова истрага је осетљива јер је Илон Маск најбогатији човек на свету.
Постоји опасност да би изгледала као политичка освета због тога што је Маск потрошио стотине милиона долара како би помогао републиканцима да победе на изборима.
Ипак, постоје легитимни разлози за покретање истраге.
Велики део Маскових активности у оквиру ДОГЕ-а (Одељења за ефикасност државне управе) био је хаотичан и озбиљно је отежао функционисање савезне владе.
У новије време појавила су се и питања о томе ко је одговоран за ограничавање рада система Старлинк – Маск или Трампова администрација – што је отежало одбрану Украјине у рату.
С обзиром на то колико Маск зарађује од уговора са америчком савезном владом, постоје озбиљни разлози да се утврди шта се заправо догодило.
6. Трампова кампања одмазде и улога Министарства правде
Није реч само о неуспелим покушајима подизања оптужница против државне тужитељке Њујорка Летиције Џејмс, сведокиње догађаја од 6. јануара Касиди Хачинсон и шест демократских чланова Конгреса.
Реч је и о истрагама против бројних других Трампових политичких противника, које су, чини се, покренуте на основу веома мало доказа.
Покушај политичке одмазде потпуно је очигледан.
Демократе би управо ову област могле да сматрају једним од најважнијих питања за утврђивање одговорности, како се амерички политички систем не би претворио у бесконачан низ правних обрачуна и међусобних освета.
5. Јенсен Хуанг, Нвидиа и Мегаспеед
Ово је најновији скандал, али истовремено укључује и изузетно велике интересе.
У средишту приче налази се компанија Нвидиа, вероватно најважнија компанија у глобалној трци за развој вештачке интелигенције.
Случај отвара неколико озбиљних питања: могућу кинеску шпијунажу усмерену против компаније Нвидиа, могуће незаконито преусмеравање тражених АИ чипова у Кину преко компаније Мегаспеед, као и одбијање Министарства трговине, на чијем је челу Хауард Латник, да стави Мегаспеед на црну листу упркос озбиљним сумњама.
Према речима министра финансија Скота Бесента, Министарство трговине, којим руководи Хауард Латник, изненађујуће је одбило да санкционише компанију Мегаспеед, иако се чинило да је његов благ приступ оваквим питањима ишао у прилог једној породичној компанији.
Министарство трговине саопштило је да је Латник поштовао све споразуме и обавезе у вези са етичким правилима.
Истрага би требало да утврди ко је, када и шта знао о компанији Мегаспеед и вези Јенсена Хуанга са једном кинеском пословном женом, као и да ли су надлежни свесно игнорисали ове информације.
4. ИЦЕ и депортације
Ово је веома широко подручје за истрагу.
Она би могла да обухвати убиства демонстраната који су протестовали против имиграционе политике – Рене Гуд и Алекса Претија, које су у Минеаполису усмртили федерални службеници. Администрација је одбила да покрене истрагу о овим случајевима, који су повезани са деловањем америчке Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ).
Истрага би могла да обухвати и друге могуће злоупотребе овлашћења, незаконита хапшења и притварања стотина америчких држављана, незаконите депортације других особа, као и нетачне тврдње Министарства за унутрашњу безбедност о бројним случајевима.
Као и код напада на бродове, демократе би могле да страхују да ће оставити утисак да су превише наклоњене особама које илегално бораве у САД.
Међутим, чак је и Трамп признао да је његова кампања депортација на крају постала „преоштра“.
3. Документација о Џефрију Епстину
Ово је такође веома широка тема и чини се да су многи њени аспекти већ детаљно истражени.
Ипак, и даље постоји много неодговорених питања – шта је Трамп знао о Епстиновим активностима и када је то сазнао (чини се да Американци верују да је знао много)?
Зашто је Трамп износио толико нетачних тврдњи о својој повезаности са Епстином? Зашто администрација није објавила комплетну документацију о овом случају?
Како је Гилејн Максвел, осуђена због трговине децом у сврху сексуалног искоришћавања, успела да добије повољнији премештај у затвору након што је Министарству правде доставила информације које су му ишле у прилог?
Ово последње питање готово је идеална тема за саслушања у Конгресу.
У случај би потенцијално могао да буде укључен и државни тужилац Тод Бланш, који је био у контакту са Максвел.
2. Рат са Ираном
Можда је најочигледнији разлог за покретање истраге веома недоследно објашњавање разлога и циљева рата од стране Трампове администрације.
Слично као у случају рата у Ираку, Конгрес би могао да истражи шта је заправо био прави разлог за покретање рата и да ли је администрација говорила истину грађанима САД.
Из извештавања ЦНН-а и других медија знамо да је Трамп, чини се, преувеличавао непосредност иранске претње.
Осим тога, демократе би могле да истраже амерички напад на једну иранску основну школу на почетку рата.
Администрација и даље одбија да коментарише овај случај, позивајући се на сопствену истрагу која је у току.
ЦНН је известио да доступни докази указују на то да се напад можда заснивао на застарелим обавештајним подацима.
Недавни извештај Уједињених нација закључио је да би могло да се ради о ратном злочину.
1. Лично богаћење Трампа, његове породице и савезника
Ово је област која пружа највише могућности за истраге, а могла би да донесе и највећу политичку корист демократама.
Није реч само о томе да Трамп зарађује милијарде захваљујући председничкој функцији кроз криптовалуте, промоцију акција које је управо купио и продају раног приступа својим објавама на друштвеним мрежама.
Постоје и потенцијални сукоби интереса код његових најважнијих међународних преговарача Џареда Кушнера и Стива Виткофа, као и код Хауарда Латника, министра трговине.
Ту је и питање федералног новца који је додељен компанијама у које је инвестирала фирма Доналда Трампа Млађег.
Најновији случајеви укључују и могуће трговање политичким утицајем од стране бивше америчке амбасадорке у Грчкој Кимберли Гилфојл и бивше високе званичнице Министарства правде Алене Хаба.
Корупција је пред крај изборне кампање постала једно од најважнијих питања за америчке бираче.
Ово је за демократе најлакша прилика да политички искористе ту чињеницу и грађанима пруже управо оно што, чини се, све више траже: утврђивање одговорности за корупцију и злоупотребу власти.
(Рапорт) Фото: АП

Коментари / 0
Оставите коментар