Да ли ће ИРБ Републике Српске увести платни промет?

Иако је још 2024. године законским измјенама предвиђено да Инвестиционо-развојна банка Републике Српске уведе платни промет и почне примати депозите, ова идеја до данас није заживјела. Функције које тренутно обављају комерцијалне банке, ИРБ би, према тадашњим најавама, требало да преузме почетком 2027. године. 

Вршилац дужности директора Инвестиционо-развојне банке Републике Српске Недељко Ћорић каже да су у овој институцији дуже вријеме разматрали могућности за увођење платног промета, те да су на крају донијели одлуку о увођењу ограниченог платног промета, који би ИРБ-у омогућио обављање ових услуга у дефинисаном обиму.

„Неће то бити платни промет који ће бити наслоњен на грађане и неће ИРБ отварати рачуне и имати картично пословање, већ ће имати платни промет који ће искључиво да се користи за потребе ИРБ-а, за потребе специфичних грана привреде Републике Српске и за специфичне ситуације у којима се налази привреда Републике Српске. Сигуран сам да ће бити од значајне користи за ИРБ, али ево да не идемо пуно унапријед, сачекаћемо формирање нове Владе", изјавио је Ћорић.

Према мишљењу економисте Бојана Кресојевића, занимљив је и сам процес, али и разлози због којих је 2024. године дошло до измјена закона, којим се ИРБ-у омогућава платни промет.

„Јасно је да је то тада било донесено с обзиром на то да су тада биле на снази санкције одређеном броју лица и привредних субјеката који се везују за руководство Републике Српске и да је то тада био механизам да се они боре против тих санкција. То је образлагано да постоји потреба да се пружају услуге грађанима и привреди“, каже Кресојевић

Све ово, сматра Кресојевић, указује на то да се владајућа гарнитура припрема за нови талас санкција, како не би била затечена неспремна. Упозорава да би само пребацивање платног промета на ИРБ могло довести у ризик читаву привреду Републике Српске. 

„Концепт који подразумијева да ИРБ, која је инвестиционо и развојна, а не банка која је предвиђена за платни промет, када преузима дио послова платног промета, да се на тај начин финансијском систему изузима улога у платном промету и повећава се могућност нетранспарентних плаћанња у кратком року. Дакле, може се десити да неке трансакције нису дозвољене, или које неки регулатор не би одобрио, да се у одређеном року одвијају", истакао је Кресојевић.

Званична најава увођења платног промета у ИРБ-у, према оцјенама појединих економиста, отвара и питање да ли се иза свега крије намјера стварања својеврсне интерне банке, преко које би ИРБ директно пласирао кредите својим комитентима, без надзора Агенције за банкарство. Да ли је управо то крајњи циљ законских измјена требало би да буде јасније почетком наредне године, када се очекује његова примјена. 

(БН) Фото: БН