Da li će IRB Republike Srpske uvesti platni promet?

Iako je još 2024. godine zakonskim izmjenama predviđeno da Investiciono-razvojna banka Republike Srpske uvede platni promet i počne primati depozite, ova ideja do danas nije zaživjela. Funkcije koje trenutno obavljaju komercijalne banke, IRB bi, prema tadašnjim najavama, trebalo da preuzme početkom 2027. godine. 

Vršilac dužnosti direktora Investiciono-razvojne banke Republike Srpske Nedeljko Ćorić kaže da su u ovoj instituciji duže vrijeme razmatrali mogućnosti za uvođenje platnog prometa, te da su na kraju donijeli odluku o uvođenju ograničenog platnog prometa, koji bi IRB-u omogućio obavljanje ovih usluga u definisanom obimu.

„Neće to biti platni promet koji će biti naslonjen na građane i neće IRB otvarati račune i imati kartično poslovanje, već će imati platni promet koji će isključivo da se koristi za potrebe IRB-a, za potrebe specifičnih grana privrede Republike Srpske i za specifične situacije u kojima se nalazi privreda Republike Srpske. Siguran sam da će biti od značajne koristi za IRB, ali evo da ne idemo puno unaprijed, sačekaćemo formiranje nove Vlade", izjavio je Ćorić.

Prema mišljenju ekonomiste Bojana Kresojevića, zanimljiv je i sam proces, ali i razlozi zbog kojih je 2024. godine došlo do izmjena zakona, kojim se IRB-u omogućava platni promet.

„Jasno je da je to tada bilo doneseno s obzirom na to da su tada bile na snazi sankcije određenom broju lica i privrednih subjekata koji se vezuju za rukovodstvo Republike Srpske i da je to tada bio mehanizam da se oni bore protiv tih sankcija. To je obrazlagano da postoji potreba da se pružaju usluge građanima i privredi“, kaže Kresojević

Sve ovo, smatra Kresojević, ukazuje na to da se vladajuća garnitura priprema za novi talas sankcija, kako ne bi bila zatečena nespremna. Upozorava da bi samo prebacivanje platnog prometa na IRB moglo dovesti u rizik čitavu privredu Republike Srpske. 

„Koncept koji podrazumijeva da IRB, koja je investiciono i razvojna, a ne banka koja je predviđena za platni promet, kada preuzima dio poslova platnog prometa, da se na taj način finansijskom sistemu izuzima uloga u platnom prometu i povećava se mogućnost netransparentnih plaćannja u kratkom roku. Dakle, može se desiti da neke transakcije nisu dozvoljene, ili koje neki regulator ne bi odobrio, da se u određenom roku odvijaju", istakao je Kresojević.

Zvanična najava uvođenja platnog prometa u IRB-u, prema ocjenama pojedinih ekonomista, otvara i pitanje da li se iza svega krije namjera stvaranja svojevrsne interne banke, preko koje bi IRB direktno plasirao kredite svojim komitentima, bez nadzora Agencije za bankarstvo. Da li je upravo to krajnji cilj zakonskih izmjena trebalo bi da bude jasnije početkom naredne godine, kada se očekuje njegova primjena. 

(BN) Foto: BN