Служен помен на 17. годишњицу смрти патријарха Павла

Патријарх српски Порфирије служио је данас у манастиру Раковица свету литургију и помен патријарху српском Павлу поводом 17 година од његове смрти.

Порфирије је након служења парастоса подсетио на речи патријарха Павла - будимо људи и навео да нисмо људи онда када смо изван Христа и Цркве, односно када човек за критеријум свог живота има нешто или неког који је често против Христа и Цркве. 

"Молили смо се за покој његове душе, али молили смо се и њему да се моли за нас да будемо оно што  је он желео да будемо и на шта нас је он позивао, а то је срочено у неколико речи: 'Да будемо људи'. То значи, браћо и сестре, да иако смо људи, не значи да смо заиста аутентични и прави људи. Бити човек јесте дато, то је смисао поруке Светог Патријарха Павла. Дакле, јесте дато, али је и задато", рекао је Порфирије. 

Патријарх је навео да смо створени по слици и прилици Божјој као људи и да имамо дарове, али да ли ћемо на крају и дозволити благодати Божјој да умножи те дарове и да постанемо заиста подобни зависити од тога да ли ћемо да се уподобимо Христу и да будемо истински, прави људи, саопштено је из СПЦ. 

"Бити човек значи бити у Христу, бити у Богочовеку. Само смо људи, само си човек, само сам човек, онда када је Богочовек мој оквир, онда када сам се поистоветио са Богочовеком Господом нашим Исусом Христом. То је призив и благослов блаженопочившег Патријарха Павла, то је његова молитва", рекао је Порфирије. 

Додао је да се данас сабрани народ у манастиру, молећи за покој душе патријарха Павла, исто толико или још више моли блаженопочившем патријарху да се он заједно са свим светима из српског рода моли да заиста будемо људи. 

"Да будемо човек из кога мисли Христос, из кога говори Христос, из кога осећа Христос и у којем живи Христос, у којем живи Богочовек. Вечни покој, Бог да му душу прости!", навео је Порфирије.

Претходно је патријарх Порфирије у беседи позвао да народ свакодневно чува православну веру својим животом и испуњавањем Божијих заповести.

"Испуњавањем заповести Божјих, кроз веру, чисти се наша душа, наше срце, отвара се перспектива познања Бога, сусрета са Богом. Отвара се перспектива дубље спознаје у коју су дошли светитељи Божји и апостоли, који више немају дилему између оног шта је добро и шта је лоше", навео је Порфирије. 

Патријарх је указао да када идемо спознаји Бога живог, вером и љубављу  према Богу, онда почињемо да познајемо и себе, да познајемо живот, смисао живота, да познајемо ближње. 

"Онда разумемо реч Христову: 'Љуби ближњег свог као самог себе', јер пре тога љубиш Бога као закон и правило свог живота. Онда разумемо да смо једни другима потребни, онда разумемо да можемо бити спремни да праштамо једни другима, јер је то смисао нашег живота", рекао је Порфирије. 

Додао је да је смисао живота и да не одбацујемо, да не мрзимо, наводећи да нема већег отрова од мржње. 
"Мржња трује оног кога прожима, ко је ношен њом. Дакле, једно са Богом, једно међу собом у различитости, не у једноумљу, већ у једној вери, у једној љубави и у једној нади. Наду никада да не губимо, вером да живимо и љубав да нам буде почетак и крај нашег живота, љубав према Богу и према ближњем — истакао је Патријарх српски.

Патријарх Порфирије је након парастоса дочекао око 150 ученика Гимназије "Патријарх Павле", који су у литији од школе до манастира дошли са својим директором Јасмином Николовским, бројним професорима и вероучитељима Славишом Костићем и ђаконом Вуком Ерцегом.

Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанцима код Доњег Михољца (данашња Хрватска) као Гојко Стојчевић.

После матуре у сарајевској Богословији 1936. године, уписује се на Богословски факултет у Београду, где дипломира 1942. године, а за време Другог светског рата био је вероучитељ у Дому за избеглу децу у Бањи Ковиљачи. 

Замонашен је 1948. године у овчарско-кабларском манастиру Благовештењу, где је понео монашко име Павле. 
За Епископа рашко-призренског изабран је у мају 1957. године, а у септембру исте године тадашњи патријарх српски Викентије хиротонисао га је у београдској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској обнављао је старе и порушене храмове и градио нове, много се трудио око свештеничког и монашког подмлатка и непрестано је путовао и служио у свим местима своје Епархије. Посебно се старао о призренској Богословији, где је предавао црквено појање и црквенословенски језик, а као архијереј на Косову и Метохији, у време веома тешко за Србе и СПЦ, провео је више од 33 године. 

О нападима Арбанаса на имовину Цркве, монахе, свештенике и српски народ, који се под тим притиском исељавао, редовно је обавештавао Свети Архијерејски Синод и Сабор, као и државну власт, а хришћанском смиреношћу и трпељивошћу, подносио вређања и физичке нападе. 

Сведочио је у Уједињеним нацијама, пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је 1. децембра 1990. године за 44. патријарха Српске Православне Цркве. 

Преминуо је 15. новембра 2009. године на Војно-медицинској академији у Београду, где је две године био на медицинској нези.
Опојан пред храмом Светог Саве на Врачару са највишим црквеним и државним почастима, сахрањен је 19. новембра 2009. године у манастиру Раковици код Београда.

(Тањуг) Фото: Тањуг