Služen pomen na 17. godišnjicu smrti patrijarha Pavla

Patrijarh srpski Porfirije služio je danas u manastiru Rakovica svetu liturgiju i pomen patrijarhu srpskom Pavlu povodom 17 godina od njegove smrti.

Porfirije je nakon služenja parastosa podsetio na reči patrijarha Pavla - budimo ljudi i naveo da nismo ljudi onda kada smo izvan Hrista i Crkve, odnosno kada čovek za kriterijum svog života ima nešto ili nekog koji je često protiv Hrista i Crkve. 

"Molili smo se za pokoj njegove duše, ali molili smo se i njemu da se moli za nas da budemo ono što  je on želeo da budemo i na šta nas je on pozivao, a to je sročeno u nekoliko reči: 'Da budemo ljudi'. To znači, braćo i sestre, da iako smo ljudi, ne znači da smo zaista autentični i pravi ljudi. Biti čovek jeste dato, to je smisao poruke Svetog Patrijarha Pavla. Dakle, jeste dato, ali je i zadato", rekao je Porfirije. 

Patrijarh je naveo da smo stvoreni po slici i prilici Božjoj kao ljudi i da imamo darove, ali da li ćemo na kraju i dozvoliti blagodati Božjoj da umnoži te darove i da postanemo zaista podobni zavisiti od toga da li ćemo da se upodobimo Hristu i da budemo istinski, pravi ljudi, saopšteno je iz SPC. 

"Biti čovek znači biti u Hristu, biti u Bogočoveku. Samo smo ljudi, samo si čovek, samo sam čovek, onda kada je Bogočovek moj okvir, onda kada sam se poistovetio sa Bogočovekom Gospodom našim Isusom Hristom. To je priziv i blagoslov blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, to je njegova molitva", rekao je Porfirije. 

Dodao je da se danas sabrani narod u manastiru, moleći za pokoj duše patrijarha Pavla, isto toliko ili još više moli blaženopočivšem patrijarhu da se on zajedno sa svim svetima iz srpskog roda moli da zaista budemo ljudi. 

"Da budemo čovek iz koga misli Hristos, iz koga govori Hristos, iz koga oseća Hristos i u kojem živi Hristos, u kojem živi Bogočovek. Večni pokoj, Bog da mu dušu prosti!", naveo je Porfirije.

Prethodno je patrijarh Porfirije u besedi pozvao da narod svakodnevno čuva pravoslavnu veru svojim životom i ispunjavanjem Božijih zapovesti.

"Ispunjavanjem zapovesti Božjih, kroz veru, čisti se naša duša, naše srce, otvara se perspektiva poznanja Boga, susreta sa Bogom. Otvara se perspektiva dublje spoznaje u koju su došli svetitelji Božji i apostoli, koji više nemaju dilemu između onog šta je dobro i šta je loše", naveo je Porfirije. 

Patrijarh je ukazao da kada idemo spoznaji Boga živog, verom i ljubavlju  prema Bogu, onda počinjemo da poznajemo i sebe, da poznajemo život, smisao života, da poznajemo bližnje. 

"Onda razumemo reč Hristovu: 'Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe', jer pre toga ljubiš Boga kao zakon i pravilo svog života. Onda razumemo da smo jedni drugima potrebni, onda razumemo da možemo biti spremni da praštamo jedni drugima, jer je to smisao našeg života", rekao je Porfirije. 

Dodao je da je smisao života i da ne odbacujemo, da ne mrzimo, navodeći da nema većeg otrova od mržnje. 
"Mržnja truje onog koga prožima, ko je nošen njom. Dakle, jedno sa Bogom, jedno među sobom u različitosti, ne u jednoumlju, već u jednoj veri, u jednoj ljubavi i u jednoj nadi. Nadu nikada da ne gubimo, verom da živimo i ljubav da nam bude početak i kraj našeg života, ljubav prema Bogu i prema bližnjem — istakao je Patrijarh srpski.

Patrijarh Porfirije je nakon parastosa dočekao oko 150 učenika Gimnazije "Patrijarh Pavle", koji su u litiji od škole do manastira došli sa svojim direktorom Jasminom Nikolovskim, brojnim profesorima i veroučiteljima Slavišom Kostićem i đakonom Vukom Ercegom.

Patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućancima kod Donjeg Miholjca (današnja Hrvatska) kao Gojko Stojčević.

Posle mature u sarajevskoj Bogosloviji 1936. godine, upisuje se na Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde diplomira 1942. godine, a za vreme Drugog svetskog rata bio je veroučitelj u Domu za izbeglu decu u Banji Koviljači. 

Zamonašen je 1948. godine u ovčarsko-kablarskom manastiru Blagoveštenju, gde je poneo monaško ime Pavle. 
Za Episkopa raško-prizrenskog izabran je u maju 1957. godine, a u septembru iste godine tadašnji patrijarh srpski Vikentije hirotonisao ga je u beogradskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji raško-prizrenskoj obnavljao je stare i porušene hramove i gradio nove, mnogo se trudio oko svešteničkog i monaškog podmlatka i neprestano je putovao i služio u svim mestima svoje Eparhije. Posebno se starao o prizrenskoj Bogosloviji, gde je predavao crkveno pojanje i crkvenoslovenski jezik, a kao arhijerej na Kosovu i Metohiji, u vreme veoma teško za Srbe i SPC, proveo je više od 33 godine. 

O napadima Arbanasa na imovinu Crkve, monahe, sveštenike i srpski narod, koji se pod tim pritiskom iseljavao, redovno je obaveštavao Sveti Arhijerejski Sinod i Sabor, kao i državnu vlast, a hrišćanskom smirenošću i trpeljivošću, podnosio vređanja i fizičke napade. 

Svedočio je u Ujedinjenim nacijama, pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je 1. decembra 1990. godine za 44. patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve. 

Preminuo je 15. novembra 2009. godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na medicinskoj nezi.
Opojan pred hramom Svetog Save na Vračaru sa najvišim crkvenim i državnim počastima, sahranjen je 19. novembra 2009. godine u manastiru Rakovici kod Beograda.

(Tanjug) Foto: Tanjug