Бања Губер - благо које пропада: Има ли одговорности?

Некада позната по љековитој минералној води и бањском туризму, Бања Губер у Сребреници већ деценијама не ради. Иако је обнова најављивана, комплекс и даље пропада, а питања концесије, власништва и квалитета воде остају без јасних одговора. Док институције ћуте, грађани чекају да се некадашњи потенцијал коначно стави у функцију.

Република Српска 08.11.2026 | 20:25
Бања Губер - благо које пропада: Има ли одговорности?

Некада се вода са Губера флаширала и извозила широм свијета. Данас бања не ради, објекти пропадају, а вода са извора отиче. Све мањем броју посјетилаца свједочи и Сребреничанин Мирко Секулић.

“Ове године, за разлику од прошлих година, далеко мање људи има, јер ништа се не ради да би те људе привукли, задржали, да би им понудили нешто. Видите и сами, нема се ни кафа попити, а камоли ишта друго”, прича нам Секулић.

Обнова Бање Губер почела је 2010. године изградњом новог комплекса, али никада није завршена. Док је објекте градило предузеће „Губер АД", концесију за кориштење воде Влада Републике Српске 2012. године додијелила је фирми „Аргентум 09" из Сребренице.

Према Комисији за концесије, уговор за локалитет „Велики–Црни Губер" престао је да важи у септембру 2016. године. Шта се након тога дешавало с концесијом, питали смо Министарство енергетике и рударства, али одговор нисмо добили.

Бивши начелник Сребренице Ћамил Дураковић сматра да би надлежне републичке институције морале утврдити шта се дешавало са концесијом. 

“Прво би Влада требало да санкционише концесионара који није ништа већ десетак година. Шта су санкције онима који су купили нека предузећа, па чак и добили одређене концесије, а нису радили ништа. Има ли санкција? Уговорних санкција”, пира Дураковић.

Додатну неизвјесност стварају имовинско-правни односи. На појединим парцелама право кориштења има предузеће „Губер", док су друге у власништву Републике Српске и Општине Сребреница.
На питања да ли су сви имовинско-правни односи ријешени и представљају ли препреку за обнову, Управа није дала одговор, наводећи да је поступак још у току. 

Дураковић се нада да би договор могао отворити пут обнови Бање Губер.

“Надам се да ће бити политичке памети и зрелости, уколико желе да помогну овом граду, једни, други и трећи. Да дозволе да Губер бања заживи. То је једина свијетла тачка у скоро па мртвом граду, који спада у изразито неразвијене општине, која може дати бар трачак наде за неку просперитетнију будућност”, наводи Дураковић.

Иако је пројекат Специјалне болнице „Бања Губер" најављиван 2020. године, грађани и даље не виде конкретне помаке и све мање вјерују да ће до његове реализације доћи. Да од најављиване обнове за сада нема видљивих резултата, указује и Мирко Секулић.

“Много новца је дато на та испитивања, а видите и сами да ниједан каменчић у задњих шест година није помакнут, а камоли да се помакло нешто.”

Док се чека на конкретне одлуке, грађани и даље долазе на изворе и узимају воду. Међутим, њена традиционална употреба није потврда данашње здравствене исправности, за коју су потребне актуелне анализе. Да је за покретање пројекта потребна конкретна одлука и улагање, сматра и Томислав Пантић из Љубовије,судски годинама долази на изворе Губера.

“Овдје не треба много знања и памети. Треба један судски чекић од сто и да се каже “улажемо у Сребреницу”. Крај”, мишљења је Пантић.

“Бар 50 одсто људи би се вратило због Губера. Сви они који ту имају куће имали би одређену варијанту да се врате”, каже Бакир Мустафић, становник Сребренице.

Сребреничанима више није толико важно ко је крив, већ шта се планира даље. Питају се до када ће Сребреница, општина којој је потребан сваки привредни субјект и свако ново радно мјесто, нијемо посматрати како важан потенцијал пропада. Јер док вода отиче, са њом цури и стрпљење грађана који одлазе, али и шанса за опоравак овог краја.

(БН) Фото: БН

Коментари / 0

Оставите коментар