Јавна предузећа Српске у новим кредитима, дугови се гомилају: Ко ће платити рачун?

Док званичници Републике Српске годинама најављују реформе, реорганизацију и велику чистку у јавним предузећима, финансијски проблеми бројних система не престају. Умјесто најављиваног постављања стручних руководилаца, смањења трошкова и одговорности за лоше пословање, све чешће се као излаз из проблема појављују нова кредитна задужења и помоћ из буџета.

Најновији примјери показују размјере проблема: „Шуме Републике Српске“ траже кредит од 55 милиона КМ, „Електропривреда Републике Српске“ планира задужење од 50 милиона КМ, „Жељезнице Републике Српске“ прошлу годину завршиле су са губитком од 32 милиона КМ, док су обавезе Олимпијског центра „Јахорина“ достигле 145 милиона КМ.

Годинама се најављују дубинске промјене, али питање које се намеће јесте шта је од тих обећања заиста спроведено и колико ће још јавна предузећа моћи да се ослањају на нова задужења.

Шуме и Електропривреда траже десетине милиона марака

Влада Републике Српске је на сједници 22. октобра дала сагласност за кредитно задужење „Шума Републике Српске“ у износу од 55 милиона КМ.

То предузеће је, према доступним подацима, претходну годину завршило са губитком од готово девет милиона КМ, што додатно отвара питање финансијске одрживости једног од најважнијих јавних система у Републици Српској.

Ни стање у „Електропривреди Републике Српске“ није охрабрујуће. Ово предузеће је претходну годину завршило са минусом од 27,8 милиона КМ, што представља један од најлошијих финансијских резултата у његовом пословању.

Влада Републике Српске је 5. новембра прихватила иницијативу „Електропривреде“ за кредитно задужење од 50 милиона КМ, уз гаранцију Републике Српске.

Тако се два велика јавна система, умјесто финансијског опоравка, поново окрећу кредитима, док грађани и даље чекају конкретне резултате најављиваних реформи.

Јахорина и Жељезнице: Милионски губици и обавезе

Проблеми нису ограничени само на шумарство и енергетику.

Олимпијски центар „Јахорина“ је, према раније објављеним подацима, имао укупне обавезе од чак 145 милиона КМ. Влада Републике Српске је у мају преузела обавезу да измири милионске дугове овог центра настале кроз двије емисије обвезница.

Ни „Жељезнице Републике Српске“ не могу се похвалити позитивним пословањем. Према подацима за прошлу годину, ово предузеће завршило је пословање са губитком од 32 милиона КМ.

То су само неки од примјера финансијских проблема јавних предузећа, чије се пословање годинама налази у фокусу најава о реформама, смјенама руководилаца и увођењу строже контроле.

Годинама најављиване чистке, али гдје су резултати?

Прича о реформи јавних предузећа у Републици Српској траје годинама.

Још у априлу 2022. године тадашњи премијер Радован Вишковић упознао је представнике Европске банке за обнову и развој са намјером Владе да успостави посебну јединицу за надзор рада јавних предузећа.

У јуну 2023. тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је реконструкција јавних предузећа озбиљан посао који треба да донесе конкретне резултате, а не само мјере којима би се постојеће стање прикривало. Тада је поручено да се анализирају сви елементи пословања и да су ангажовани стручњаци који би требало да спроведу тај процес.

У октобру 2024. Вишковић је поново упозорио да стање у „Шумама Републике Српске“, али и у појединим другим јавним предузећима, није добро те најавио да ће бити затражена одговорност.

Додик је у фебруару 2025. најавио чистку у јавним предузећима, поручујући да нико неће бити заштићен.

Ни наредне најаве нису изостале. Премијер Републике Српске Саво Минић је у децембру 2025. говорио о реформи јавних предузећа, наводећи да је Влада одржала тематску сједницу о стању у „Електропривреди“ и припремила материјал о пословању „Жељезница“.

Међутим, уз нова задужења и милионске обавезе, остаје отворено питање колико је најављених промјена заиста спроведено и која су предузећа успјела да изађу из финансијских проблема.

Стручњаци траже реорганизацију, а не само нова задужења

Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић сматра да дугорочна одрживост јавних предузећа, уз очување њиховог јавног интереса, захтијева озбиљан план консолидације и реорганизације.

Према његовим ријечима, потребно је анализирати постојеће стање и трендове, а затим спровести реорганизацију кроз дефинисање профитних центара, оптимизацију структуре и броја запослених.

„План развоја треба да буде основа за задуживање и инвестиције које би омогућиле додатне приходе и продуктивну запосленост“, рекао је Млинаревић.

Другим ријечима, ново задуживање само по себи не представља рјешење уколико није повезано са јасним планом развоја, повећањем прихода и унапређењем пословања.

Срђан Траљић, менаџер за односе с јавношћу у организацији „Транспаренси Интернешнел БиХ“, упозорава да се годинама слушају обећања о доласку способних људи на чело јавних предузећа, али да конкретни резултати изостају.

„Од свега тога нисмо видјели пуно резултата. Приступ је генерално такав да се јавна предузећа дијеле по партијској линији, односно да се посматрају као партијски плијен. Ресурси тих предузећа користе се за странку, за намицање гласова“, рекао је Траљић.

Док се политички званичници смјењују у најавама реформи, финансијски извјештаји показују да проблеми остају. Нова задужења могу привремено обезбиједити новац за измирење обавеза, али без озбиљне реорганизације и одговорности за пословне резултате тешко је очекивати да ће се вишегодишњи проблеми јавних предузећа ријешити.

(Независне) Фото: БН