Милијарде на рачунима грађана БиХ и региона: Ко има највише?

• Укупни депозити домаћих сектора на крају августа достигли су 40,9 милијарди КМ, што представља раст од 1,2% у односу на претходни мјесец.

• Приватна предузећа су забиљежила највећи раст депозита са 4,4%, док су депозити владиних институција пали за 2,1%.

• На годишњем нивоу, укупни депозити су повећани за 4,86 милијарди КМ, уз стопу раста од 13,5%.

• Становништво је допринело највећем расту депозита, а трансакциони рачуни становиштва годишње су расли за 16,5%.

• У поређењу са осталим земљама региона, БиХ има већи удео орочене штедње у укупним депозитима него Црна Гора.

Укупни депозити домаћих сектора достигли су на крају августа ове године 40,9 милијарди КМ. У поређењу са мјесецом раније, већи су за 467,5 милиона КМ или 1,2%. На мјесечном нивоу највећи раст депозита забиљежен је код приватних предузећа за 387,9 милиона КМ (4,4%), код становништва за 137,6 милиона КМ (0,7%), код нефинансијских јавних предузећа за 6,3 милиона КМ (0,3%), док је код осталих домаћих сектора раст износио 2,8 % или 63,5 милиона КМ.

Регион 10.10.2026 | 14:43
Милијарде на рачунима грађана БиХ и региона: Ко има највише?

 Супротан тренд регистрован је код владиних институција, гдје је пад депозита износио 127,6 милиона КМ или 2,1%.

Годишњи раст

На годишњем нивоу, према подацима које је објавила Централна банка БиХ (ЦББиХ), депозити су повећани за 4,86 милијарди КМ, уз стопу раста од 13,5%, чиме је настављен раст базе депозита банкарског система у БиХ. Када посматрамо цијелу годину, становништво даје највећи замах расту депозита, будући да су му депозити за 12 мјесеци повећани за 2,42 милијарде КМ, што је 12,9% него годину прије. У структури штедње доминирају трансакциони рачуни, са удјелом од 51,3%, док депозити по виђењу чине 19,4%, а орочени депозити 29,3% укупних депозита становништва.

Трансакциони рачуни становништва годишње су расли за 16,5%, и много брже од напримјер депозита по виђењу, чији раст је износио 7,5%, и орочених депозита, са растом од 10,6%. Бројке указују на то да је значајан дио средстава грађана орочена штедња (29,3 %), али да највећи дио новца (70,7 %) “лежи” на рачунима којима се може брзо располагати.

На годишњем нивоу расли су депозити и у осталим секторима; приватних предузећа за 1,02 милијарде КМ или 12,3%, владиних институција за 1,05 милијарди КМ или 20,8%. Депозити нефинансијских јавних предузећа повећани су за 100 милиона КМ, или 5,3%, док је раст код осталих домаћих сектора износио 275,4 милиона КМ, односно 13,4%.

Земље региона

Када је ријеч о земљама региона, Хрватска има највећи укупан износ депозита грађана. Крајем јула, укупни депозити домаћинстава износили су готово 43,7 милијарде евра или 65,1% укупних депозита. Иако укупни депозити становништва расту, орочени депозити су на годишњем нивоу смањени. Орочени депозити износили су готово 10 милијарди евра те су у односу на јули 2025., били мањи за 4,1% (-0,2% на мјесечном нивоу). Удио орочених депозита становништва у укупним депозитима становништва износио је готово 23%, што је и даље испод врхунца од 29,2% из средине 2024.

Према подацима Народне банке Србије од 28. августа грађани су држали 26,06 милијарди евра у банкама, и овај износ се односи и на средства на текућим рачунима и орочене депозите. Званични подаци из Црне Горе показују да су депозити у банкама на крају јула 2026. године износили 6.211,29 милиона евра и забиљежили су раст од 5,44% на годишњем нивоу, док су у односу на претходни мјесец расли за 2,56%.

Највеће учешће од 84,96% имали су депозити по виђењу, док су орочени депозити чинили 14,79% укупних депозита. Преосталих 0,25% односило се на средства на есцроw рачуну. У структури укупних орочених депозита највеће учешће имали су депозити са роком од једне до три године (40,87%) и роком од три мјесеца до једне године (39,32%).

Црна Гора је у јулу имала око 2,58 милијарди евра депозита становништва (2.577,49 милиона евра), 13,88% више у односу на исти мјесец претходне године. Депозити становиштва у овој земљи на мјесечном нивоу расли су 3%. Када је ријеч о ороченој штедњи становништва, на крају јула 2026. године, она је износила 16,61%, док су депозити по виђењу чинили су 83,39%.

Ако бисмо депозите дијелили по броју становника, износ показује да на сваког становника Хрватске долази око 11.300 вра, Србије око 4.000 евра, Црне Горе око 4.100 евра, а БиХ око 3.400 евра. Међутим, штедња грађана је неравномјерно распоређена и наведени износи по становнику апсолутно не значе да сваки грађанин у региону у банкама држи оволики износ.

Упоређујући двије земље БиХ и Црну Гору, које у региону имају најмањи број становника, у Црној Гори је у јулу 2026. године само 16,61% депозита становништва било орочено, док се 83,39% налазило у депозитима по виђењу. У БиХ је удио орочених депозита становништва био 29,3%, што указује да грађани БиХ имају већи удио орочене штедње у укупним депозитима него грађани Црне Горе.

(Форбес) Фото: БН

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Гале

10.10.2026 15:14

Власт гледа и размишља како ово покрасти

ОДГОВОРИТЕ