Др Благојевић: Штетне посљедице владавине Додиковог режима 

Након одлуке Уставног суда БиХ од 25. септембра ове године, која је донијета на самом крају изборног мандата октобар 2022 - октобар 2026. године, треба указати, историје и истине ради, на двије крупне штетне посљедице владавине Додиковог режима у том изборном мандату. 

Једна од тих посљедица је она на самом крају тог мандата, а ишчитава се из одлуке Уставног суда БиХ број У-10/26 од 25.9.2026. године, док је друга, временски старија посљедица, она из јула 2023. године, безмало с почетка истог мандата Додикове владавине.

Заједничко им је да су обје посљедице штетне по Републику Српску те да нису отклоњене, већ су остале и наставиће своје трајање.

Дакле, безмало на почетку овог мандата своје иначе аутократске владавине Милорад Додик је крајем јуна 2023. године наредио својим сервилним посланицима у Народној скупштини Републике Српске да донесу Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске, што су ти послушници одмах и учинили.

Не треба бити нарочити познавалац права да би се схватило колико је такав закон супротан Уставу БиХ, имајући у виду одредбу тог устава којом је прописано да одлуке Уставног суда БиХ имају важност у цијелој БиХ, што значи и на територији Републике Српске.

Због тога је било сулудо наведено Додиково наређење својим послушницима у Народној скупштини.

Међутим, осим што је било (и остало) сулудо, то наређење је, вријеме то доказује, послужило Кристијану Шмиту да у Кривични закон БиХ почетком јула 2023. године наметне кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

То Шмит, сигурно је, не би учинио да му Додик мало прије тога није припремио терен за то, својом аутократском и ирационалном наредбом Народној скупштини Републике Српске да донесе наведени закон.

Нећу овим да кажем да то што је урадио Додик оправдава оно што је одмах затим учинио Шмит, већ само указујем како између те двије радње постоји очигледна веза, већа од пуког каузалитета.

Додик због тога ту везу настоји сакрити износећи како је Кристијан Шмит наводно намјеравао да наметне закон о државној имовини БиХ. 

Међутим, то напросто није истина, што потврђују двије непобитне чињенице. Прва од њих је да је Шмит, захваљујући поменутој Додиковој наредби Народној скупштини, своје кривично дјело неизвршење одлука високог представника наметнуо почетком јула 2023. године.

Након тога су протекле три године током којих Шмит није наметнуо закон о државној имовини БиХ, што је фактички могао па да на примјену тог закона тјера пријетњом својим кривичним дјелом неизвршење одлука високог представника.

Али зашто би то Шмит чинио када је управо Милорад Додик путем својих посланика и делегата у Парламенту БиХ 2007. године већ (из)гласао Закон о усвајању Закона Педија Ешдауна о државној имовини БиХ.

Тим од Додика изгласаним законом, који је на снази, није само уведена забрана располагања тзв. "државном имовином БиХ", већ је Додик тим законом створио, позаконио и легитимисао појам "државна имовина БиХ".

То је, дакле, друга непобитна чињеница која више него довољно говори колику неистину износи Додик када каже да је Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ ваљало донијети да би се наводно спријечило да Шмит наметне свој закон о нечему што је као закон ("о државној имовини БиХ") већ изгласао Додик 2007. године у Парламенту БиХ.

Додикови посланици су тада били већина из Републике Српске и у Представничком дому и у Дому народа Парламента БиХ и као такви су гласали за тај закон.

Због тога је, дакле, Додикова наредба да Народна скупштина Републике Српске донесе закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ само послужила Кристијану Шмиту да наметне као кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

Оно је послије свега једино остало и као Дамоклов мач пријети свакоме ко не поступи према прошлим или будућим одлукама високог представника. Зато је то била, јесте и биће по Републику Српску штетна посљедица владавине Додиковог режима.

То што он чини никако није на добро Републике Српске.

О томе свједочи и најновија одлука Уставног суда БиХ, од 25.9.2026. године.

Њоме је тај суд, у предмету број У-10/26, цијелој Републици Српској, због лобистичког уговора који је Додиков режим за своје интересе закључио у септембру 2025. године са једном иностраном лобистичком кућом, забранио не само све исплате по том уговору, већ и буџетско финансирање свих будућих лобистичких уговора супротних Уставу БиХ, одлукама Уставног суда БиХ и институција БиХ. 

А шта ће бити супротно том уставу и наведеним одлукама то ће да одређује Уставни суд БиХ, од случаја до случаја.

Овај пут било је само битно да Додик прије краја овог мандата нареди закључење наведеног лобистичког уговора, чиме је омогућио Уставном суду БиХ да донесе овакву одлуку, као што је Додик у јуну 2023. наредивши доношење Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ омогућио Кристијану Шмиту да наметне своје кривично дјело неизвршење одлука високог представника.

Зато и на крају овог текста треба поновити да то што су чинили Милорад Додик и његов режим никако није на добро Републике Српске.

Др Милан Благојевић