Цијене нафте дивљају, слиједи ли нови талас поскупљења?

Док становници БиХ једва састављају крај са крајем и зиму ишчекују са великим страхом због повећаних издатака, на помолу је још један талас поскупљења због повећања цијене нафте.

Економисти кажу да предстојећи раст цијена није оправдан, грађани да се више не може издржати, а социолози да због свега овога не можемо очекивати бунт, јер немамо слогу и критичну масу.

Због немира на Блиском истоку очекује се раст цијене барела нафте на свјетском тржишту, што ће, према прогнозама стручњака, довести до новог раста цијена роба и услуга.

Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић каже да не постоји основ за ново повећање у овом контексту, јер је цијена барела нафте почетком године већ достизала максимуме, што је довело до поскупљења која нису смањивана када је током године падала цијена горива.

„Де факто су сви понуђачи генерисали нешто што се зове инфлаторна резерва и они су на бази тог 'лова у мутном' повећали цијене изнад онога што је било оправдано растом цијена горива. На тај начин су генерисали једну врсту екстра добити која би у овом тренутку, чак и уз мало повећање цијене горива, представљала довољан ниво резерви да уопште не морају повећавати цијене“, каже Млинаревић.

С обзиром на то да продавци у БиХ не пропуштају прилику за стицање екстра зараде, поскупљења су извјесна. Млинаревић тврди да то може спријечити инспекција контролом маржи и примјеном оштријих казни.

„Да казне не буду у новчаном облику за прекршаје везане за марже, него кроз затварање објеката који користе ову ситуацију да би стицали екстра профит на одређени временски период, како би се сви суочили са тим да им се то не исплати. Вјероватно би се једино на тај начин уплашили и не би улазили у такве активности“, закључује Млинаревић.

Становници Пала и Сарајева кажу да стални раст цијена није оправдан и да се у БиХ не живи, већ преживљава.

Ако се становници БиХ све више приближавају ивици егзистенције, поставља се питање зашто не постоји бунт.

Социолог Владимир Васић каже да се то не може очекивати јер је друштво подијељено по вјерским, политичким и интересним сферама и не постоји критична маса.

„А ко је та критична маса? То су управо млади људи. Када се вратимо кроз историју, видимо ко су били људи који су дизали протесте и побуне — то су били млади људи у набоју снаге. Не можете очекивати од ратних војних инвалида, демобилисаних бораца или пензионера да они излазе и дижу бунт. Ја не кажем да је ово сад позив студентима да руше уставни поредак, него да млад човјек буде критична маса. Али чини ми се да смо ми сву своју енергију и сав свој бунт пренијели на друштвене мреже — тамо смо јаки, тамо имамо акцију и реакцију. Међутим, да тако нешто видите у друштву — од тога нема ништа“, нагласио је Васић.

Економисти тврде да би нови талас поскупљења могао додатно погурати инфлацију, што ће утицати на већ лош животни стандард грађана. Ако уз све ово додамо најављени раст цијене електричне енергије, једини закључак је: „Ко преживи, причаће“.

(БН)