Ко је и зашто купио обвезнице Републике Српске?!

У два наврата, крајем марта и крајем априла 2026. године, Република Српска је на Лондонској берзи на продају ставила обвезнице Републике Српске у вриједности од 500, односно 250 милиона евра.

Република Српска се обавезала да ће купци до 2031. и 2033. године од Републике Српске моћи наплатити камате веће од шест посто.

Доктор економских наука Дамир Бећировић за Детектор је објаснио да се продајом обвезница Република Српска обавезала да у року од пет година врати новац инвестиционим фондовима са преко шест посто каматне стопе.

“У овом моменту наше обвезнице су атрактивне у контексту каматне стопе. Преко шест посто је доста висок принос на обвезнице”, каже Бећировић.

Он наводи да су обвезнице са високим каматама од рејтинг агенција означене као “јунк обвезнице” које имају јако лош статус јер носе висок ризик. “То није првокласна инвестициона роба”, тврди Бећировић за Детектор.

Тајна имена која то нису

Али Министарство финансија Републике Српске на челу са Зором Видовић мјесецима крије већину имена инвеститора.

На упит Детектора упућен у јулу 2026., из Министарства је речено како подаци о појединачним инвеститорима који су учествовали у издавању еурообвезница представљају повјерљиве информације.

“Оне су заштићене одредбама уговорне документације, правилима тржишта капитала и обавезама повјерљивости према учесницима у процесу издавања”, тврде из Министарства.

Иако је из Министарства прво речено да се информације о купцима могу открити након истека 90 дана од дана продаје, Детектору је у јулу речено како “наведена околност сама по себи не представља правни основ за објављивање података о појединачним инвеститорима нити ослобађа Министарство финансија од обавезе заштите информација које су повјерљиве у складу с преузетим уговорним обавезама и важећим прописима”.

Више од мјесец дана касније, Детектор се Министарству обратио са сличним питањима о емисији обвезница из марта, али и априла 2026. године.

Наиме, Република Српска се на Лондонској берзи задужила за додатних 250 милиона евра. Одговор о идентитету инвеститора из обје емисије обвезница је био сличан – ријеч је о “повјерљивим информацијама”, а позив на истек 90 дана одбачен је уз објашњење како “Министарство финансија Републике Српске и даље има обавезу да штити информације које су повјерљиве природе у складу са преузетим уговорним обавезама и важећим прописима”.

Ипак, Детектору је речено како је листа више од 20 међународних институција јавно доступна, позивајући се на “Блоомберг платформу”.

Министарство тврди да је ријеч о инвеститорима који су власници обвезница Републике Српске а који су дали сагласност за објављивање. Али “Блоомберг платформа” није јавно доступна база података, него софтвер познатији као Блоомберг Терминал, који се плаћа и до 30.000 долара годишње и који користе професионалци у финансијском сектору.

“Улагачи у издате обвезнице Републике Српске су реномирани свјетски инвеститори који активно улажу у хартије од вриједности на тржиштима у развоју, као и у југоисточном региону Европе”, речено је Детектору из Министарства.

Новинска агенција СРНА је у августу објавила пет имена инвеститорских компанија: Морган Станлеy Инвестмент Манагемент, Франклин Ресоурцес, ЈП Морган Ассет Манагемент, Сецуритy КАГ и Аллианз.

Детектор је успио идентификовати и друге купце обвезница. У документима којима је Детектор добио приступ налази се 25 имена финансијских институција које су учествовале у куповини обвезница у оба наврата, у марту и априлу 2026. године.

Њих свих 25 је учествовало у куповини прве емисије у вриједности од 500 милиона евра издатих у марту, док је само десет финансијских институција учествовало у куповини обвезница у вриједности од 250 милиона еура издатих у априлу.

Све финансијске организације које су купиле обвезнице у априлу учествовале су и у куповини обвезница у марту.

На списку се налази и пет имена која је раније објавила СРНА.

Америчке и њемачке фирме као купци

У марту обвезнице су купили: ЈПМорган Цхасе & Цо, Морган Станлеy, Франклин Темплетон Инц., Банqуе Ломбард Одиер & Цие СА, Генерали, Јанус Хендерсон Гроуп ЛТД, Финецо Ассет Манагемент ДАЦ, Вонтобел Холдинг АГ, Паyден & Рyгел, Wиллерфундс Манагемент Цо СА, Сецуритy КАГ Лелтбетриебе Аустриа Фондс, Аллианз СЕ, Марсх & МцЛеннан Цос Инц, Унион Инвестмент Луxембоург СА, Абердеен Гроуп ПЛЦ, Цапитал Гроуп Цос Инц/Тхе, УБС АГ, Данске Банк А/С, КЕПЛЕР-ФОНДС КАГмбХ, Банца Селла Холдинг СпА, Моувемент дес цаиссес Десјардинс, УниЦредит Инвест Луx СА, Монтагу Привате Еqуитy ЛЛП, Нинетy Оне УК Лтд. и Нордеа Банк Абп.

Највећи број обвезница тада су купили амерички Морган Станлеy, Франклин Темплетон Инц., ЈПМорган Цхасе & Цо, аустријски Сецуритy КАГ, амерички Марсх & МцЛеннан Цос Инц и њемачки Аллианз.

У априлу обвезнице су купили: ЈПМорган Цхасе & Цо, Морган Станлеy, Франклин Темплетон Инц., Банqуе Ломбард Одиер & Цие СА, Генерали, Јанус Хендерсон Гроуп ЛТД, Финецо Ассет Манагемент ДАЦ, Вонтобел Холдинг АГ, Паyден & Рyгел и Wиллерфундс Манагемент Цо СА.

Највећи број обвезница тада су купили амерички ЈПМорган Цхасе & Цо, Морган Станлеy, Франклин Темплетон Инц., швицарски Банqуе Ломбард Одиер & Цие СА и италијански Генерали. Поједине наведене компаније имају историју пословања с проблематичним партнерима.

Према писању Гуардиана из 2024. године, Морган Станлеy је, с још једном компанијом, помагао руском олигарху Сергеју Колесникову у настојању да преузме контролу над огромним руским нафтним ресурсом. Колесников је, према писању Гуардиана, руској војсци и пројектима изградње на окупираним подручјима Украјине испоручивао грађевински материјал.

“Иако нема назнака да су прекршили било какве законе или прописе, њихов ангажман за Колесникова илуструје како врхунске компаније настављају сарађивати с олигарсима и њиховим фирмама које су оствариле профит захваљујући руској одбрамбеној индустрији и инвазији на Украјину, упркос међународним настојањима да се изолују Путинов режим и они који од њега имају користи”, наводи Гуардиан.

Већина наведених компанија је након почетка руске инвазије на Украјину обуставила пословање с партнерима из Руске Федерације.

Иако су поједине компаније на упит Детектора затражиле додатне информације, напосљетку ниједна није одговорила или је доставила информацију да неће одговорити на упит Детектора о природи куповине обвезница Републике Српске.

Куповина због зараде или Републике Српске

Чињеница да америчке и европске инвестиционе компаније купују обвезнице Републике Српске искориштена је у комуникацији власти с грађанима.

“Ево, два пута смо издавали обвезнице, гдје смо добили од америчких фондова, америчких банака, свјетских и европских, огроман износ средстава за инвестиције. Док смо били на санкцијама, нисмо једноставно могли да им приђемо. Сад се то потпуно отворило, промијенило”, рекао је за РТРС Игор Додик, син Милорада Додика и организациони секретар СНСД-а.

Такође, из Министарства финансија су казали како куповина обвезница “јасно показује повјерење међународног финансијског тржишта у фискалну и макроекономску политику Републике Српске”.

Али Бећировић за Детектор објашњава како је ријеч о типичној куповини државних обвезница које су уносан посао.

“То је апсурд, свако жив по тој цијени може продати те обвезнице. Прво, свака роба има цијену. Те обвезнице носе такав повољан принос да их ови нису хтјели пропустити. Ја бих се дивио њима да је ЈП Морган купио обвезнице по један посто.

Тада бих рекао ‘ГП Морган вјерује у Владу Републике Српске и њену финансијску стабилност’”, казао је Бећировић.

Додао је како је проблем у томе што би Република Српска вјероватно радо узела кредит да има могућност.

“Јер шест посто, ја мислим да ви и ја можемо бољи кредит добити у банци, по повољној камати. А проблем с кредитима је што они више немају шта заложити. А тако значајан износ финансијских средстава, банке унутар Босне и Херцеговине не могу осигурати, све заједно да се скупе”, каже Бећировић.

На крају, он је направио паралелу с пропалом хрватском компанијом Агрокор.

“Њихове обвезнице су исто биле на Лондонској берзи. Куповане од истих инвестиционих фондова. Биле су исто рангиране по својој квалитети, а Агрокор је након своје емисије, годину након тога, банкротирао”, закључио је Бећировић.

(Детектор) Фото: БН