Социјална карта чека, коме се штима софтвер од 600.000 КМ?

Социјална карта, тај велики залогај Владе који од обећања даље годинама не одмиче. Карта би јавно приказала стопу сиромаштва, објаснила како живе грађани Српске и ко је у стању социјалне потребе – оно што власти већ знају. И када је одлучено да се крене у израду, власти су још мало закомпликовале расписавши тендер за израду софтвера са ригорозним условима.

Тим од 10 стручњака без икаквог преклапања улога, посједовање четири међународна ИСО стандарда и доказ да је прошлогодишњи промет фирме био минимално 956.000 марака, само су неки од услова које је Влада поставила за израду софтвера социјалне карте, у вриједности од 600.000 марака.

Шта показује власт одуговлачењем овог процеса и шта се крије иза већине тендера, објашњавају народни посланици Бојан Кресојевић и Ђорђе Вучинић.

„Сада када треба спровести тендер за израду софтвера, који подразумијева подлогу за социјалну карту, дефинишу услове који могу само довести у питање цијели овај процес и додатно развући све ово што се односи на социјалну карту. То показује неодговорност и недовољну свијест ових људи да се баве оним што заиста треба да буде њихов посао, а то је побољшање положаја свих категорија у Републици Српској. Обично се они позабаве тендерима и куповином некретнина, али никада не раде оно што је заиста њихов посао“, каже Кресојевић.

„Јавна је тајна да се код нас побједник тендера зна и прије његовог расписивања. То се свакако рјешава на начин да се практично нацрта пут оној фирми која треба да добије посао или јавну набавку. Фаворизовање те фирме готово увијек значи већу цијену радова, односно да та фирма, која у тим условима практично једина испуњава услове, може сама да издиктира цијену радова која увијек прелази нормалне износе. Касније се, знамо, на тај начин извлачи буџетски новац свих грађана Српске“, тврди Вучинић.

Фирма која буде изабрана имаће рок од четири мјесеца за завршетак софтвера, а 70 одсто новца добија тек по завршеном послу. Социјална карта требало би да покаже како живе грађани у Српској и какво је стварно стање у друштву, али читав процес реализације траје предуго, кажу наши саговорници.

„Власт у Републици Српској итекако зна како живи њен народ и имају све те податке и параметре: колика је стопа сиромаштва, колике су плате и пензије, те колико је људи у стању социјалне потребе. Умјесто што нам мажу очи овим најновијим најавама, они то, нажалост, користе на најгрубљи и најморбиднији начин – купујући управо те категорије становништва како би остали на власти још четири године“, истиче Вучинић.

Увођењем ове јединствене базе и аутоматском провјером са Пореском управом, МУП-ом и Фондом ПИО, требало би да буде онемогућено да појединци незаконито примају помоћ из више различитих извора или општина, те да помоћ оде онима којима је стварно потребна.

(БН) Фото: БН