Због блокада у Дому народа ПС испаштају грађани БиХ

– Док се радницима у јавном и приватном сектору у Босни и Херцеговини мјери свака минута одсуства и одбија од плате за сваки слободан дан, посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ мјесецима не долазе на посао, али редовно примају примања која у просјеку износе око 7.000 конвертибилних марака.

Највише законодавно тијело у БиХ практично је обуставило рад крајем јула. Након августовског одмора и предизборне кампање, слиједе избори и вишемјесечно чекање на формирање нове власти, што у пракси значи паузу у раду од пола године или дуже.

Од конститутивне сједнице Дома народа ПС БиХ одржане 16. фебруара 2023. године, па до 27. јула ове године, делегати су одржали укупно 22 редовне и 34 ванредне сједнице. Међутим, већина засједања прекинута је на самом почетку због недостатка кворума или напуштања делегата СНСД-а и ХДЗ-а у тренуцима када су на дневни ред долазила политички осјетљива питања.

Делегат ПДП-а у Дому народа Ненад Вуковић упозорава на штетност оваквог застоја:

„Недопустиво је да се у раду Дома народа направи пауза од шест или више мјесеци. То није у интересу грађана ни Републике Српске“, поручио је Вуковић.

Иако је Представнички дом ПС БиХ био активнији и у њему нису блокирани тзв. европски закони – јер СНСД и ХДЗ тамо немају потребну већину – сви ти закони остали су блокирани у Дому народа. Директна посљедица политичких блокада је губитак финансијских средстава Европске уније намијењених за инфраструктурне пројекте, подршку локалним заједницама и побољшање животног стандарда грађана.

Предсједавајући Представничког дома Дарко Бабаљ истиче да владајућој коалицији интереси грађана нису у фокусу:

„Да јесу, урадили би нешто да повуку та европска средства. Њима је битно само како да обезбиједе новац за 'Сердарова', за 'Вијадукт' и како да напуне своје џепове и џепове неколико породица у БиХ“, навео је Бабаљ.

Политичка аналитичарка Вилдана Селимбеговић оцјењује да се домаћи политичари не боре за европска средства јер над њима нема уобичајене контроле и могућности страначке расподјеле новца.

„Проблем је и што приближавање БиХ Европској унији подразумијева јачање правне државе, правосуђа и процесуирање високе корупције и криминала, што актуелним властима не одговара“, закључује Селимбеговић.

Док бх. парламентарци остају међу ријетким привилегованим радницима који могу опструисати властити рад без икаквих финансијских посљедица, коначну цијену политичких блокада и даље плаћају грађани, који их изборним процесима изнова одржавају на власти.

(БН) Фото: Архива