Нема истраге против Ненада Нешића због изборне корупције

Окружно јавно тужилаштво у Источном Сарајеву (ОЈТ ИС) одлучило је да неће спроводити истрагу против Ненада Нешића због сумње да је током предизборног скупа нудио помоћ при запошљавању у полицијским агенцијама у замјену за изборни резултат. Тужилаштво је кривичну пријаву Транспаренцy Интернатионала у БиХ (ТИ БиХ) одбило, јер наводно не може утврдити  идентитет особе чији се глас чује на достављеном аудио-снимку.

Таква одлука је донесена иако је Нешићева странка, Демократски народни савез (ДНС), у званичном изјашњењу пред изборном комисијом потврдила да је спорне ријечи изговорио управо Нешић, уз оправдање да није обећавао запошљавање само члановима странке, већ помоћ свим грађанима Вишеграда на конкурсима за посао.

ТИ БиХ је кривичну пријаву поднио у септембру 2024. године на темељу аудио-снимка предизборног скупа ДНС-а у Вишеграду, на којем је Нешић позвао окупљене да остваре „добар резултат“ и побиједе на изборима, а потом говорио о могућности запошљавања људи из Вишеграда у институцијама и полицијским агенцијама на нивоу БиХ.

„Не знам да ли сте видјели, прије неколико дана је расписан конкурс за Граничну полицију, вичите ако имате некога да се пријави, да конкурише, ја ћу помоћи. Ја ћу договорити са својим колегама у Савјету министара да Вишеград добије одређени број људи који ће радити у Граничној полицији. Такође, има конкурс у СИПА-и, има конкурс у ДКПТ. Причамо о безбједносним агенцијама гдје ја могу да ускочим на неки начин“, навео је Нешић, истичући да не прави разлику између чланова и активиста СНСД-а и ДНС-а.

Поступајућа тужитељка је у априлу 2026. године донијела одлуку о неспровођењу истраге, уз закључак да није било могуће утврдити да се на снимку чује Ненад Нешић. То што тужилаштво не може утврдити, утврдила је Општинска изборна комисија Вишеград. Ова комисија је, подсјећамо, након пријаве ТИ БиХ, утврдила да је Нешић спорним обраћањем прекршио Изборни закон БиХ због чега је његова странка, ДНС, кажњена са 3.000 КМ.

У том поступку, ДНС није оспоравао да је Нешић говорник са снимка, већ је тврдио да његове ријечи нису представљале обећање запошљавања, него понуду помоћи свим грађанима Вишеграда који испуњавају услове конкурса, чиме је странка заправо потврдила идентитет говорника и аутентичност обраћања, оспоравајући само његово значење и правну квалификацију.

ТИ БиХ је на одлуку о неспровођењу истраге уложио притужбу, наводећи да су Тужилаштву достављени аудио-снимак, фотографије, медијски извјештаји, објаве са друштвених мрежа, одлука ОИК-а и изјашњење ДНС-а, те затражио саслушање Нешића и организатора скупа. Главна тужитељка је притужбу одбила, понављајући да није могуће утврдити идентитет говорника ни мјесто настанка снимка, уз напомену да би неовлаштено снимање могло бити основ за кривично гоњење особе која га је начинила.

Таквим приступом Тужилаштво занемарује доказе и чињенице које су изборни органи већ разматрали приликом утврђивања одговорности ДНС-а, уз напомену да постоји могућност кривичног гоњења особе која је неовлаштено снимала и документовала говор на предизборном скупу, упркос чињеници да се ради о јавном скупу као и постојању јавног интереса о упозорењу на чињење кривичног дјела, што је по закону дозвољено. Другим ријечима, тужилаштво поручује да је, умјесто истраживања изборних злоупотреба јавних функционера, спремно да истражује оне који овакве појаве пријављују што може дјеловати одвраћајуће на грађане, узбуњиваче и друге особе које пријављују изборне неправилности и злоупотребе јавних ресурса.

Одлука Тужилаштва посебно забрињава у контексту недавног поступања Централне изборне комисије БиХ, која је поруке попут „онај ко тражи гласове, мора и радити“ као и „код премијера је кеса“ највиших званичника Републике Српске оцијенила као „констатације и шале“. Таквим одлукама шаље се порука да ни отворена обећања материјалне користи бирачима неће бити дјелотворно санкционисана.

Овај случај није изузетак, већ дио ширег обрасца неефикасности правосуђа. Према налазима ТИ БиХ, више од половине пријава за корупцију завршава наредбом о неспровођењу истраге, док се готово 30 одсто покренутих истрага накнадно обустави.

Када тужилаштва одбијају да испитају расположиве доказе, а надлежни обећања финансирана јавним новцем своде на шалу или необавезну изјаву, интегритет изборног процеса додатно се урушава. Јавним функционерима тако се оставља простор да радна мјеста, буџетска средства и друге јавне ресурсе користе као инструмент политичке промоције, без дјелотворне институционалне реакције и одвраћајућих санкција, објавило је <спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Транспарентно.ба.