Судбина "Орла" изазвала је најдужу расправу у НСРС

Данашње засједање Народне скупштине Републике Српске (НСРС) обиљежила је жустра расправа о судбини бијељинског предузећа "Орао", али и о стању у катастрима на истоку Српске, гдје су пљуштале оптужбе о намјештању послова приватним фирмама. Ипак, у атмосфери оштрих политичких подјела, посланике власти и опозиције успио је у потпуности да уједини извјештај Фонда солидарности.

Судбина бијељинског "Орла" изазвала је најдужу скупштинску расправу. Влада Републике Српске донијела је одлуку по којој удио од 30 одсто, директном погодбом, преузима међународни конзорцијум на челу са београдском фирмом "Глотек".

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Раденко Бубић истакао је да циљ није класична продаја, већ увођење инвеститора и очување 331 радног мјеста, колико ово предузеће тренутно има.

"Кључни елемент понуде износи 13.093.544 КМ, а чине је износ за куповину 30% акција Републике Српске од милион КМ, измирење обавеза привредног друштва 'Орао' од 3.093.544 КМ, и инвестиције у укупном износу од 9 милиона КМ у наредне три године," образложио је Бубић.

С друге стране, опозиција оштро осуђује овај потез, називајући га недопустивом распродајом стратешког предузећа сумњивим фирмама. Посланик ПДП-а Миланко Михајилица упозорио је на огромну несразмјеру између процијењене вриједности и понуђене цијене:

"Вриједност само земљишта, опреме и технологија којима располаже ова фирма процјењује се на око 150 до 200 милиона марака. То је додатни разлог због кога сматрам да Република Српска није требала да уђе у продају 30% свог капитала."

Његов став је подржао и Небојша Вукановић (Листа за правду и ред), доводећи у питање кредибилитет купца.

"Због чега ми продајемо стратешко предузеће неком иза кога суштински не знамо ко стоји... Ви продајете 30% 'Орла' за вриједност четири до пет станова у Бањалуци," истакао је Вукановић.

Жељко Дубравац из Народног фронта изразио је бојазан за коначан исход овог процеса, подсјећајући на ранија искуства: "Обично су се сличне продаје завршавале у наредном периоду са потпуном продајом, односно мањинским дијелом учешћа у власништву."

Варничило је и током расправе о вишемилионском задужењу за геопросторну инфраструктуру.

Шеф Клуба посланика СДС-а Огњен Бодирога изнио је тврдње да се катастри на истоку Српске намјерно остављају без кадра како би се послови преусмјерили приватним геодетским фирмама блиским власти. Као примјер је навео Фочу, гдје ради само један геометар.

"Ви имате фирму 'Геоплан' из Вишеграда, чији је директор, вјеровали или не, Младен Ђуревић, СНСД начелник општине Вишеград. Грађани подносе захтјеве у катастре, а шефови их упућују да геодетске услуге остварују у највећој мјери у приватним фирмама зато што немају довољан број запослених стручњака," нагласио је Бодирога.

На ове оптужбе одговорио је шеф Клуба посланика СНСД-а, Срђан Мазалица, истичући да проблем није у намјери институција, већ у недостатку кадра на тржишту рада: "Два пута је расписиван конкурс да се прими радник у Вишеграду, и то је чињеница."

Поред наведених тачака, на сједници је расправљано и о плану парцелације за ауто-пут Бањалука-Млиништа, те о критеријумима за оцјену развијености општина и градова. Ипак, сједницу је обиљежила необична и ријетка слика – извјештај Фонда солидарности у потпуности је ујединио власт и опозицију.

Уз низ похвала на рачун рада ове институције, посланици су сложно поручили да управо Фонд солидарности треба да послужи као огледни примјер како би морале да функционишу све остале установе у Републици Српској.

(БН) Фото: БН