"Раст кредита јавним предузећима није добар сигнал"

Укупни кредити домаћим секторима на крају априла 2026. године износили су 29,99 милијарди КМ и у односу на претходни мјесец забиљежено је повећање кредита од 422,7 милиона КМ (1,4%), наводи се у подацима о монетарним кретањима за април које је објавила Централна банка БиХ.

Кредити расли код свих домаћих сектора

Тако од укупних кредита, кредити становништву износе 15,05 милијарди КМ, приватним предузећима 11,98 милијарди КМ, владиним институцијама 1,75 милијарди КМ, јавним предузећима 804,5 милиона КМ, те кредити осталим домаћим секторима износе 397 милиона КМ.

У подацима стоји да је кредитни раст регистрован код свих домаћих сектора, становништва за 210,8 милиона КМ (1,4%), нефинансијских приватних предузећа за 93,2 милиона КМ (0,8%), нефинансијских јавних предузећа за 39,8 милиона КМ (5,2%), владиних институција за 59,8 милиона КМ (3,5%) и код осталих домаћих сектора за 19 милиона КМ (5%).

"Годишња стопа раста укупних кредита у априлу 2026. године износила је 12,1%, номинално 3,24 милијарде КМ. Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,69 милијарди КМ (12,7%), код приватних предузећа за 958 милиона КМ (8,7%), код владиних институција за 371 милион КМ (26,8%), код нефинансијских јавних предузећа за 132 милиона КМ (19,6%) и код осталих домаћих сектора за 84,6 милиона КМ (27,1%)", пише у подацима Централне банке БиХ.

Новчана маса порасла на 43,83 милијарде КМ

Додаје се да је укупна новчана маса на крају априла ове године износила 43,83 милијарде КМ и у односу на претходни мјесец регистровано је повећање новчане масе за 649,7 милиона КМ (1,5%). "Повећање новчане масе (М2) резултат је повећања новца (М1) за 362,2 милиона КМ (1,3%) и повећања квази новца (QМ) за 287,5 милиона КМ (1,8%).

У структури новца (М1) готовина изван банака је повећана за 107,1 милион КМ (1,4%), док су преносиви депозити у домаћој валути већи за 255,1 милион КМ (1,3%). Повећање квази новца (QМ) резултат је раста преносивих депозита у страној валути за 42,8 милиона КМ (1,0%), осталих депозита у домаћој валути за 115,1 милион КМ (2,9%) и осталих депозита у страној валути за 129,5 милиона КМ (1,6%)", стоји у подацима.

Даље пише да је на годишњем нивоу пораст новчане масе у априлу 2026. године износио 4,31 милијарду КМ (10,9%).

"Раст је остварен код готовине изван банака за 568,1 милион КМ (8,1%), код преносивих депозита у домаћој валути за 2,42 милијарде КМ (14%), код преносивих депозита у страној валути за 203,3 милиона КМ (4,9%), код осталих депозита у домаћој валути за 473,7 милиона КМ (13,3%) и код осталих депозита у страној валути за 643,6 милиона КМ (8,6%) у односу на исти период претходне године", истиче се у овим подацима Централне банке БиХ.

Чавалић: Раст кредита може се тумачити на различите начине

Економиста Адмир Чавалић рекао је да се континуитет раста домаћег кредитирања може тумачити на различите начине…

"Могуће је да због јачег притиска инфлације постоје веће потребе за кредитима, барем када говоримо о категорији становништва. Такође, релативно повећање минималних доходака вјероватно је повећало кредитни рејтинг грађана, што су искористили како би подигли више кредита. За приватне субјекте је увијек добро да дижу кредите зато што су то углавном инвестициони кредити јер се може посматрати као претпоставка за развој привреде и сигнал да постоје потребе за инвестицијама", истакао је Чавалић.

Раст кредита јавним предузећима није добар сигнал

Додао је да ипак није добро да имамо раст кредита код јавних предузећа.

"Извјештај ММФ-а показао је да су јавна предузећа презадужена или имају проблема са властитом ликвидношћу и тако даље. Све зависи о којем сектору говоримо. У случају физичких лица и приватних бизниса остављају се могућности за намјенске или ненамјенске кредите. Када је ријеч о јавном сектору, ту се увијек поставља питање гдје иду ти кредити, а ове године углавном на одржавање буџетске стабилности", истакао је Чавалић.

(Независне) Фото: БН