Зашто би октобарски избори у БиХ могли бити друкчији од претходних?

Мање од 24 сата дијели Централну изборну комисију Босне и Херцеговине од најављеног расписивања парламентарних избора у земљи 4. октобра, а да није потписан уговор о добављачу опреме за ове изборе.

Управо набава опреме за дигиталну идентификацију бирача, скенирање листића и видеонадзор који би се требали користити на свих 4.500 бирачких мјеста, највећа је новина овогодишњих избора која би требала омогућити бржи, ефикаснији и поузданији изборни процес.

На тендеру за избор добављача опреме за изборе, која укључује и израду гласачких листића, транспорт, складиштење и обуку чланова изборних комисија, Централна изборна комисија БиХ је изабрала америчку компанију Смартматиц чија понуда је вриједила око 38 милијуна евра.

"Уговор са Смартматицом није још увијек потписан. Не могу рећи кад ће бити потписан ни хоће ли све бити спремно до октобра", казала је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Максида Пирић, гласноговорница Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.

Рок за испоруку је 139 дана, а избори се по закону расписују 150 дана прије изборног дана.

ЦИК БиХ је одбацио понуде три друге фирме или као прескупе или као нереално јефтине, што је Канцеларија за разматрање жалби БиХ потврдио 30. априла ове године.

Обавезу увођења биометријских читача, скенера листића и видеонадзора увео је високи представник (ОХР) међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит у марту 2024. године наметнувши измјене Изборног закона БиХ користећи тзв. Боннска овлаштења, након што се о томе годинама нису могле договорити политичке странке.

На октобарским изборима ће око три милиона бирача, колико их је било у бирачком списку на локалних изборима 2024. године, бирати три члана Предсједништва БиХ, те 512 заступника у једној државној, двије ентитетске, те десет кантоналних скупштина. Након тога ће изабрани посланици не директно бирати још 123 делегата у три горња парламентарна дома народа.

Што доносе 'нове' технологије?

Ако се инсталира ова опрема, бирачи ће на биралишту давати лични документ, члан бирачког одбора ће користити уређај за идентификацију документа, потом провјеравати је ли особа на бирачком списку те узимати њезин отисак прста.

Систем ће означити бирача да је гласовао, а бирач ће добити папирни бирачки листић с кодом на којем су имена странака и кандидата. Гласање и даље остаје ручно, анонимним означавањем властитог избора и стављањем листића у оптички скенер и кутију. Тако ће постојати и дигитални и физички запис.

Цијели изборни процес би надгледале и видеокамере.

Уређај ће након затварања бирачког мјеста аутоматски генерисати резултате који ће се слати на сервер државне изборне комисије.

Листићи ће се и физички бројати и моћи ће се успоредити с дигиталним резултатима.

Каква су искуства?

Избори 2022. године у БиХ проведени су на начин да су бирачки одбори ручно проводили идентификацију бирача и пребројавали гласове.

Након наметања измјена Изборног закона БиХ 2024. године на локалним изборима те године проведен је пилот-пројект увођења дигитализације.

Љиљана Стевановић, предсједница Локалне изборне комисије у Сребреници у источној Босни, каже да су у октобру 2024. године имали читаче отисака прстију на два бирачка мјеста, али и проблеме.

"Нама су проблем терен и лош интернет, па се дешавало да систем 'заштопа'. Мислим да сад имамо кратак период до октобра. Прошли пут смо, такође, били ограничени временом и једва смо нашли оператере за те апарате. Они су прошли буквално једну обуку и дошли су на бирачко мјесто. Доста их је одустало, јер им је било компликовано, а посао је одговоран", казала је Стевановић за РСЕ.

Из Коалиције невладиних организација Под лупом, која надгледа изборе у БиХ, упозоравају да успјех нових технологија неће овисити само о опреми, него и о обуци особља и повјерењу јавности. Ипак, вјерују да ће систем за који се залажу већ десет година бити спреман до октобра.

"На 98 посто бирачких мјеста која смо посматрали током пилот-пројекта на локалним изборима 2024. године није било изазова у имплементацији. Нове технологије спречавају доказане изборне преваре", каже Дарио Јовановић из коалиције Под лупом.

Он каже да "има довољно времена" за имплементацију, јер су се сви понуђачи обвезали да ће у року произвести и инсталирати опрему, прилагодити је за изборе у БиХ, дизајнирати, испринтати и испоручити гласачке листиће, транспортирати и ускладиштити опрему.

"Добављач ће провести све, укључујући и едукацију чланова локалних изборних комисија", каже Јовановић за РСЕ.

Што очекују странке?

Радован Ковачевић из Савеза независних социјалдемократа каже да ова странка нема ништа против модернизације изборног процеса, али да је његова странка против тога што се, како каже, "у све умијешао, неизабрани странац Шмит" који је наметнуо измјене Изборног закона БиХ.

"Упркос свему, ми смо сигурни у то да ће воља народа бирати нашу политику", казао је Ковачевић за РСЕ.

Небојша Вукановић, предсједник опозицијске Листе за Правду и ред и заступник у Народној скупштини Републике Српске, каже за РСЕ да су локални избори показали да "тамо гдје су били читачи отисака прстију избори су били поштенији".

"Неће бити гласања без докумената, неће се моћи гласати више пута, неће се моћи гласати с туђим документима, неће се моћи 'трпати' листићи након затварања биралишта, неће се моћи грубо преправљати записници и уносити подаци у базу, као што је доказало контролно бројање 2022. године. Поред електронског биће и ручно бројање. Вјерујем да ће и више изаћи бирача јер ће и они имати више мотива, а то је наш најважнији циљ", казао је Вукановић за РСЕ.

Славен Рагуж, предсједник опозицијске Хрватске републиканске странке и посланик у Парламенту Федерације БиХ, сматра да ће "бити теже изводити изборне малверзације", али да "сумња да ће их у потпуности отклонити".

"Ја одговорно тврдим да су избори 2022. били најкорумпиранији од првих вишестраначких избора 1990. Да смо 2022. имали биометрију, ситуација би била пуно друкчија", казао је Рагуж за РСЕ.

Што након избора?

Унаточ планираној модернизацији, уставни оквир БиХ, укључујући избор трочланог Предсједништва и 13 парламената на три нивоа који имају различите уставне надлежности, остаје непромијењен.

То значи да ће се избори и даље одвијати у сложеном институционалном систему који је и Еуропски суд за људска права из Страсбоурга оцијенио дискриминаторним због уставом прописаних етничких квота које су потребне и за формирање владајућих већина.

Досадашња искуства показују да формирање власти у БиХ траје мјесецима.

(РСЕ)