Инфлација расте, до краја године може бити двоцифрена
Годишња инфлација у марту у Републици Српској порасла је на чак 4,9 одсто, док је у фебруару износила 3,5 одсто. Осим хране која је најмање поскупјела, за 1,9 одсто, цијене услуга скупље су за преко 10 одсто. Оно што је највише шокирало, јесте болничко лијечење, које је скупље је за чак 139,1 одсто.
Република Српска 04.05.2026 | 21:11
Инфлација на овим просторима није стран појам. Годинама узима из џепова грађана, осиромашује и основне потребе своди на минимум. Од како је почео сукоб на Блиском истоку, који је условио нафтну кризу, инфлација је додатно порасла.
Уколико се разболите, болничке услуге платићете чак 139,1 одсто више. Струју плаћамо скупље за 12,1 одсто, вода је скупља за 8,9 одсто, а превоз 9,1 одсто. Цијена предшколског образовања је већа за 11,3 одсто. Гдишњи раст цијена путних аранжмана већи је за око 20,3 одсто.
Осим ограничавања маржи на неколико намирница и враћања 10 фенинга по литри горива, Влада још увијек не види потребу да реагује.
„Пратимо и сигурно реагујемо да то не представља некакав превелик удар на наше грађане и спремни смо и на друге мјере и на друге одлуке, које ћемо, уколико буде дошло до тога, морати доносити, имамо их спремне, наравно“, каже премијер Саво Минић.
А шта становништво има од тога што Влада прати раст инфлације.
Економисти упозоравају да домино ефекат пораста цијена још увијек није екасплодирао, а осим рата у Ирану, домаћа Влада је та која може у великој мјери да утиче на цијене.
„Ми смо нажалост осуђени да живимо живот, који нам овиси о увозу, прије свега, горива. Јер гориво је нешто што немамо у домаћој производњи, већ нешто сто морамо да купујемо. Ситуација је таква да се пораст цијена осетио значајно тамо где је гориво значајно присутно, а то је превоз роба и услуга, а онда се индиректно пренијело и на све превозе, који су везани за набавку роба које ми купујемо као потрошачи", каже економиста Зоран Павловић.
Он упозорава да власт ништа не ради у корист грађана, а и оно што ради је толико лоше, да бојим се, каже он, да ће нам инфлација до краја године бити двоцифрена.
Власт може да утиче на цијене, али то, чини се, не жели, јер, подсјећамо - делегати СНСД-а и ХДЗ-а у Дому народа већ неколико пута блокирају усвајање и примјену измјена закона о укидању акциза на гориво.
(БН)

Коментари / 7
Оставите коментарЗар
04.05.2026 23:01Није бесплатно лијецење хахахаха па зато морају људима који су вани радили паре узимати проценат гахахах
ОДГОВОРИТЕлекција основе
05.05.2026 07:19За господина „економисту“и сличне „стручњаке“ Инфлација је увијек посљедица монетарне експанзије, односно повећања количине новца у оптицају. Када се у систем убацује нови новац, вриједност постојећег новца се смањује, јер већа количина новца почиње да “јури” исти или сличан број роба и услуга. Посљедица тога је раст цијена, односно пад куповне моћи новца.Данашњи банкарски монетарни систем направљен је тако да инфлација буде стално присутна. Циљ од око 2% годишње инфлације представља као нешто нормално и пожељно.Проблем је у томе што је савремени монетарни систем заснован на дугу. Нови новац најчешће настаје кроз задуживање, било да се ради о државама, банкама, фирмама или грађанима. Другим ријечима, новац се ствара кроз дуг, а тај дуг касније мора бити враћен с каматом. На тај начин настаје зачарани круг у којем систем непрестано тражи нову монетарну експанзију како би могао да опстане.Ако нема новог задуживања и новог новца, систем почиње да се гуши, јер нема довољно новца за отплату постојећих дугова и камата. Зато се инфлација не дешава случајно. Она је уграђена у сам темељ данашњег монетарног система. Суштина је иста повећава се количина новца, а тиме се обезврјеђује новац који људи већ имају. Највише страдају обични грађани који штеде у валути која стално губи вриједност. Њихова плата, штедња и рад вриједе све мање, док се цијене хране, становања, енергије и основних животних трошкова повећавају.Власт не може дугорочно да контролише цијене на слободном тржишту. Цијене се природно формирају кроз однос понуде и потражње. Ако је нечега мало, а потражња је велика, цијена расте. Ако је понуда велика, а потражња мала, цијена пада. Међутим, када банке повећавају количину новца у оптицају, оне нарушавају природно формирање цијена и стварају лажну слику. Због тога инфлацију не треба посматрати само као раст цијена. Раст цијена је посљедица. Прави узрок је губитак вриједности новца због сталног ширења новчане масе.
Ре за правду
05.05.2026 11:26Та економска теорија не важи код нас. Однос понуде и потражње овдје не регулише инфлацију. Овдје важи рекет и формирање цијена произвољно. А примарну емисију не раде банке, него држава. Држава штампа новац.
Ветеран 92
05.05.2026 06:49Нека дијаспора сада упамти коме дати глас. Власт се сјетила да им закине 10% од пензије...
ОДГОВОРИТЕСмислов
05.05.2026 07:02Толико су сигурни да це нас у октобру покрасти да чак и не планирају да подигну мизерне пензије. Биће опет мало одцјепљења, мало лажи о војном савезу који хоће да нападне Србе, бице хемијских оловака и упаљача, а на 100КМ заборавите.
ОДГОВОРИТЕСИЗОФРЕНИЈА
05.05.2026 08:11ЛУДАЦКУ ЕНТИТЕТ.ВЕЗЕ ТО НЕМА С ДРЗАВОМ. СВЕ ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ СУ СЕ РАСПАЛЕ. ЦУДО ДА ВОДЕ ИМА ДА СЕ ОКУПАМО АЛ ЈОС МАЛО НИ ТО НЕЦЕ БИТИ.
ОДГОВОРИТЕОдавно
05.05.2026 09:34Је троцифрена.
ОДГОВОРИТЕ