Екокриминал као најбржи пут до прања новца кроз некретнине

Босна и Херцеговина је декларативно усвојила европске стандарде заштите животне средине, али они у пракси нису зауставили илегалну сјечу, трговину отпадом нити бесправну градњу.

Умјесто институционалног одговора, истраживања су показала да свједочимо пасивности правосуђа које ријетко подиже оптужнице за еколошки криминал, остављајући планине и шуме на милост и немилост профитера. Природни ресурси су се претворили у лак плијен организованог криминала који функционише уз минималан ризик и максималан профит.

Све ово резултати су посљедњег регионалног истраживања еколошког криминала у земљама Западног Балкана у који је ЦАПИТАЛ имао увид.

Истраживање иза којег стоји Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ), мапирало је БиХ као критичну тачку у којој одлично функционише веома профитабилан механизам за зараду кроз прање новца и његово директно претварање у луксузне квадарате.

Истичу да домаћи правосудни систем ова кривична дјела и даље држи на маргини приоритета, а као резултат наводе опасан парадокс да БиХ учествује у операцијама Еуропола усмјереним на еколошки криминал, а истовремено пати од системске некажњивости која омогућава да се природно богатство земље убрзано трансформише у приватни капитал, остављајући иза себе непоправљиву еколошку штету и институционални мрак.

Кажу да се еколошки злочини третирају тек као секундарни проблеми, док су оптужнице ријеткост која само потврђује правило да се у овом систему свако може извући за почињено дјело.

Присутни сви облици еколошког криминала

Виши аналитичар ГО-ТОЦ за БиХ Анеса Аговић Ђозо каже да је истраживање показало да су присутни готово сви кључни облици еколошког криминала. То укључује илегалну сјечу шума, незаконито одлагање и трговину отпадом, загађење ваздуха и вода, криволов и кријумчарење заштићених врста, као и злоупотребе у вези са нелегалном градњом и експлоатацијом природних ресурса.

“Посебно забрињава чињеница да су поједини облици криминала повезани са организованим криминалним групама и финансијским токовима, укључујући и прање новца кроз грађевински сектор и некретнине. Један од кључних налаза истраживања јесте изузетно низак ниво приоритизације еколошког криминала у односу на друге облике криминалитета. Тужилаштва и полицијске агенције често ове случајеве третирају као секундарне, што резултира малим бројем истрага, оптужница и правоснажних пресуда.

Подаци указују да број процесуираних случајева не одражава стварни обим штете “, рекла је Аговић Ђозо за ЦАПИТАЛ.

Додатни проблем, каже она, представља слаба ефикасност истрага, која је посљедица недостатка техничких капацитета, ограничених ресурса, али и комплексности самих кривичних дјела. Еколошки криминал често оставља минималне трагове, лако се прикрива или се одвија у удаљеним и тешко доступним подручјима, што значајно отежава доказивање. Истовремено, евидентан је недостатак координације између институција, као и фрагментисаност података о истрагама и судским поступцима.

“Истраживање такође показује да су корупција и слаба институционална контрола кључни генератори ових активности. Грађани и када се одваже да пријаве, често су запетљани у надлежностима и пребацивању одговорности од једне до друге институције. У таквом окружењу, еколошки криминал постаје нискоризична, али високо профитабилна активност за организоване криминалне групе“, каже Аговић Ђозо.

Нема системског приступа

Борба против еколошког криминала у БиХ, сматра она, захтијева системски приступ који подразумијева јачање капацитета институција, унапређење међуинституционалне сарадње, већу транспарентност у вођењу истрага. Потребна је и снажнија подршка цивилном друштву и медијима који често први указују на ове проблеме.

Истиче да су посљедње акције Еуропола јасно указале на растући значај борбе против еколошког криминала на европском нивоу, а да је посебно важно нагласити да је и БиХ била међу земљама учесницама ових активности.

Ради се о глобалној операцији „Цустос Виридис“, која је обухватила 71 државу, у којој су разбијене мреже укључене у трговину отпадом и прање новца. У активностима је учествовала и БиХ, што потврђује прекограничну природу ових злочина.

“То потврђује да овај облик криминала више није маргинално питање, већ озбиљан безбједносни и друштвени изазов који захтијева координисан институционални одговор. Без тога, овај облик криминала ће и даље остати у сјенци, упркос његовим озбиљним посљедицама по здравље људи, животну средину и економију“, каже Аговић Ђозо.

У истраживању се наводи да еколошки криминал спада међу најпрофитабилније криминалне активности на свијету, генеришући процијењених 110–281 милијарду америчких долара годишње, уз стопу раста од пет до седам одсто сваке године.

“Регион се суочава са тешким загађењем ваздуха, контаминацијом ријека, илегалним одлагањем отпада, трговином дивљим животињама, нелегалном сјечом и нерегулисаним риболовом. Посљедице су значајне како за екосистеме, тако и за здравље људи. Еколошки криминал на Западном Балкану подстакнут је ограниченом свијешћу јавности, слабом владавином права, ниским институционалним капацитетима, корупцијом и перцепцијом да ови прекршаји не штете директно људским животима.

Многи злочини остављају мало трагова, лако се прикривају или се намјерно заташкавају, што отежава истраге“, истакнуто је у истраживању.

Број оптужница симболичан

Број забиљежених оптужница широм региона дјелује несразмјерно ниско с обзиром на размјере еколошке штете, упркос томе што има неке од највиших нивоа загађења ваздуха на свијету.

БиХ није усамљена у овим проблемима, јер цијели регион Западног Балкана пати од сличних образаца.

Извјештај документује случајеве који илуструју размјере и сложеност еколошког криминала. Они укључују илегални увоз и одлагање стотина тона отпада, илегално убијање, замке и трговину заштићеним врстама дивљих животиња.

Истраживање наглашава да се новац стечен еколошким криминалом, на примјер продајом нелегално посјечене обловине, најчешће “чисти” кроз сектор некретнина и угоститељства у великим центрима у Сарајеву, Бањалуци и на планини Јахорини. Овај извјештај први пут је нашао директну везу између неовлаштене градње и прања новца.

Новинар портала Герила Дејан Ракита, који је освојио више награда за приче са еколошком тематиком говори за ЦАПИТАЛ да у БиХ не недостаје информација о еколошком криминалу, него воље да се са њиме суочимо.

Шта је важније од живота

“У БиХ данас имате очигледну најезду сумњивих инвестиција, од геолошких истраживања и планираних рудника, преко мини хидроелектрана, до каменолома и бесправне градње. Грађани све чешће реагују, организују се, подносе пријаве, сарађују с правницима и еколошким организацијама. Проблем је што институције на то углавном не одговарају“, каже Ракита.

Истиче да тужилаштва систематски избјегавају да ове случајеве квалификују као еколошки криминал. Умјесто тога, све се своди на “злоупотребу положаја”, “незакониту сјечу” или административне прекршаје. Тиме се губи суштина, да говоримо о угрожавању животне средине, односно директно живота и здравља људи.

„То није споредно, него примарно питање од јавног интереса јер не знам шта може битније од живота“, каже Ракита.

Каже да постоје најмање два разлога за то, аутоцензура због које дио тужилаца, судија, а и новинара, избјегава да улази у ове теме, било због сложености материје, било због страха од сукоба са политичким и економским центрима моћи.

“Други разлог је много озбиљнији, а то је постојање директних веза између одређених инвеститорских лобија и дијелова институција. Вјерујем да је један дио њих директно на платном списку тих лобија. Исто се односи и на припаднике полицијских структура на свим нивоима“, каже Ракита.

Каже да зато данас и имамо ситуацију да се еколошки криминал де фацто толерише, а некажњивост је, малтене, правило. Док се то не промијени, све међународне акције и формалне обавезе су ту само на папиру, без икаквог стварног ефекта на терену.

(Цапитал) Фото: БН