Државе око нас штите грађане, само БиХ ћути и чека

За само 7 дана, потрошачи су купили око 18,2 милиона литара дизела, што значи да су издвојили приближно 50 милиона КМ.

Док се суочавамо са енормним растом цијена горива због рата на Блиском истоку, владе других земаља доносе нове мјере да заштите потрошаче, а власти у Босни и Херцеговини и даље ћуте.

Наиме, Влада Србије је забранила извоз нафте и нафтних деривата до 19. марта, док је Хрватска поново увела регулацију малопродајних цијена бензина и дизела, подижући цијену за неколико центи, али с јасним циљем да заштити грађане од наглих поскупљења.

У БиХ, међутим, ситуација је сасвим другачија: цијене горива мијењају се из дана у дан, а дизел је већ дотигао 2,90 КМ по литру.

Грађани се суочавају са свакодневним поскупљењима, док домаћа власт остаје нијема, правећи се да се ништа не дешава, као да чекају да криза прође или да се људи једноставно навикну на нове цијене.

Чекање кошта грађане

-Наш кључни проблем је одсуство синхронизације и вјероватно недостатак реакције на притисак јавности. Уколико овај тренд настави, а поготово јер се нажалост дешава ситуација у којој се на реална повећања додају шпекулативни мотиви, то резултира драстичнијим растом него што би требало-   каже економиста Предраг Млинаревић.

Он додаје да би у таквим околностима било неопходно размотрити могућност измјене закона о акцизама, тако да Савјет министара БиХ има дискрециону моћ да уведе привремено смањење акциза, на примјер на два мјесеца, како би ублажили удар глобалних тржишних шокова и геополитичких тензија на цијену горива у земљи.

– С друге стране, свако смањење акциза значи и смањење прихода у буџетима, који би тада били мање оперативни. Можда би се власт водила геслом да ће почетна бука у јавности проћи и да ће се народ привићи, па не би морали смањивати акцизе нити умањивати средства у буџету којима могу оперативно располагати – додаје Млинаревић.

Превенција шокова

Према његовим ријечима, потребно је дати флексибилне инструменте у рукама доносилаца одлука, тако да у случају ванредних шокова могу привремено смањити вриједност акциза, али да то буде временски ограничено – на квартал или два мјесеца.

На питање да ли би у оваквим ситуацијама помогле робне резерве, Млинаревић каже:„Робне резерве су увијек добро имати, јер у случају потпуног прекида снабдијевања могу спријечити парализовање живота и нагле скокове цијена изазване шпекулацијама и паником“.

Он истиче да стално интервенисање кроз тржиште није реално због обима потрошње, али да робне резерве могу служити као сигурносни тампон док се не уведу системска рјешења.

Док регион реагује, грађани БиХ свакодневно плаћају нечињење власти. Системских рјешења и флексибилних инструмената који би ублажили будуће кризе нема, а управо би они могли спријечити сличне ситуације у будућности.

Грађани стварају залихе

Заоштравањем ситуације на Блиском истоку, нафташи су одмах почели с поскупљењем горива: литар дизела је од почетка марта поскупио за 60 фенинга, или око 25%. Почетком марта литар је у просјеку коштао 2,3 КМ, док се тренутно просјечна цијена дизела креће око 2,7 КМ, а на појединим пумпама гориво иде и до скоро 2,9 КМ.

Потрошачи су од прошле седмице у паници почели стварати залихе, што је драстично повећало продају горива. Како су потврдили у Групацији за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Српске, потрошња је у протеклих 7 дана скочила дупло.

Грађани масовно точе гориво и у канистере, како би се обезбиједили у случају евентуалне несташице и уштедјели с обзиром на учестала поскупљења.

Према ранијим подацима, грађани Српске годишње купе око 610 милиона литара горива, односно 1,7 милиона литара дневно, од чега је 80% дизел. Када је стање редовно, дневна потрошња дизела износи око 1,3 милиона литара, а сада је то отприлике 2,6 милиона литара дневно.

За само 7 дана, потрошачи су купили око 18,2 милиона литара дизела, што значи да су издвојили приближно 50 милиона КМ.

(Српскаинфо) Фото: БН