Грађани БиХ троше више него икад на основне потребе

Производи попут меса, млијека, хљеба и житарица чине скоро 42 одсто укупне потрошачке корпе.

Грађани Босне и Херцеговине највећи дио свог новца троше на основне животне потребе, док све више породица тешко покрива мјесечне трошкове и суочава се са падом животног стандарда.

Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, потрошачка корпа за четверочлану породицу крајем 2025. године износила је преко 3.313,90 КМ конвертибилних марака (КМ).

Храна и пиће купљени у трговинама

Највећи дио буџета домаћинстава одлази на храну и пиће купљене у трговинама. Производи попут меса, млијека, хљеба и житарица чине скоро 42 одсто укупне потрошачке корпе.

Други велики издатак су становање и режијски трошкови - струја, гријање, вода и комуналије што покрива око 14 одсто.

Према статистикама, трошкови за хигијену и здравствене услуге чине око 9 одсто, док остатак буџета одлази на одјећу и обућу, образовање, транспорт и одржавање домаћинства, уз 18 одсто за остале или непредвиђене трошкове.

Због сталног раста цијена основних производа и услуга, многе породице мијењају потрошачке навике: бирају јефтиније алтернативе, користе акције и попусте, смањују количине куповине или одлажу одређене трошкове како би преживјеле мјесец без презадужења.

Овај тренд посебно је изражен међу домаћинствима са нижим примањима, студентима и пензионерима.

Трошкови живота варирају и сезонски

Трошкови живота варирају и сезонски. Зими, због гријања и веће потрошње енергије, режијски трошкови расту, док љети дио трошкова одлази на воду и хлађење. 

Регионалне разлике такође постоје, а већи градови попут Сарајева, Бање Луке и Тузле биљеже више цијене, док рурална подручја имају ниже трошкове, али и мању куповну моћ.

Ове чињенице показују да већина грађана у БиХ данас троши свој новац првенствено на преживљавање и покривање основних потреба, док се све мање средстава оставља за уштеде, инвестиције или потрошњу која би унаприједила животни стандард.

Дугорочно, мања потрошња на луксуз, рекреацију и услуге утиче и на економски раст сектора услуга и забаве.

(Рапорт) Фото: Рапорт/Илустрација